Дело

158 Д Е Д 0 Увео је новину да у свавом броју доноси ио једну слику и то су обпчно ликови личности, које су на дневноме реду. У редакцији страшно се угледа на И^аго ма да су то све слаби покушаји. II грађа, коју прештампава. пажљпво је одабрана п присгупачна породичнпм круговима; на ово је примећује се знатну пажњу обратно и за то .,перско крем-друштво‘* тпемаи начина да „топло“ препоручује овај лист, те он у Пери нма мање нретпдатника, него нарнски лиет „Пп (1е 8тс1е“ или „Па У1е Рапзте“. Ово сам му морао признати, л81ашћои1“-у јер ,,шго је право п Богу је драго*‘, вели народна пословица. Иојпмање смиела те пословнце наводн мс да признам и ово, да се међу редове овогалиста врло често испољује нека нскрнца паклоности према коруицпји. Нсћу да кажем, да је то у прнроди власника овог листа, да глобп овај свет силом јавне речи , као што то чине неки; али право да вам кажем, да сам ја на место г. Честера. ја бих дошао у нскушењс, кад бнх погледао на оне палате у Иерп и помислио да су опе својипа Д. А. Белиса, власника .МопПеиг"-а, а ја ие само да немам толпке куће, него чак и за онај апартман, у коме станујем. да плаћам кнрнју! То су тегака пскушења, која лако човека на грех наводе. За то се није ни чудитп. џгго „81атћои1“ често нута заокуии, па пемплосрдно напада на по неку усганову и брнје је. шго но веле без сапуна. Можда се ја и варам кад изрпчем овакав суд о карактеру једног човека, као шго је МопМеиг Сће.^ег, н ако сам се збнља преварио узрок је то, шго је поменутн госнодин дозволио да се у уреднпшгву окружи самнм Јерменима, којн пишу како њима годн , јер су то лудо заблуделн људн услед иреснје њиховнх тајних комитета. Већ нанред спремам извинење г. С'ћез1;ег-у, да п ако сам могао закључпти какви непоштен смер нз неких нотица, да је то могло битн и са мном као што је случило се и са другпма, да се на хрђав начин нротумачи с тога, што су дотични сарадницн накарадно написалн дотичне нотице, које су нас на ту странпутнцу навеле. Не мнслпте, да се ја ово пзвињавам уредннштву „81атћои1“-а благовремено нз сграха, да ће један сарадник његов моћп иетљати ме; не!Јабоље познајем журналистнчке дужности него што уредннштво . 8гатћои1“-а зна земљоппс турске царевине. Ја се само ограђујем, а истом дајем прилике читаоцима овог писма, да разумеју, да је он у рукама Јермена, н то Јермена чија се деца бесплатно школују, хране и одевају по језуитским колеџима. II признати морам, чуднм се да овај лисг није могао добити ону превагу, до које је желео доћп! Мора бптн даје томе крив баксуз час, V коме се родио Мопз1еиг Сћез1ег, те ма да је пзабрао „добро друштво“, да са њнм води „журналнстичку иидустрију1, као што се у броју од 10 септембра ове годипе. у белешцн:„Ба ргеззе 1оса1е е! 1а ргевзе е1гап#еге* (мссна н страна штамиа), нзразио, ипак нпјс успео , јер су му ђавољи Турцн све планове разбили. Но п из овога шго је нскусио од како јс лист купио , требао је да се узме на ум. Алн шта ћу: да му Фалн капа. па да му је кугшм, ал овако немам шга. По нека њега н даље са његовим Јерменима. Сад ће пмати н доиисника нарочнтог пз