Дело

180

ДЕ.10

„Погледај мајко, молим те здраво,“ — Тако је ћерка молила тужно Не гледај мило, није ни право, Прекорно гледај, гледај ме ружно. Отвори уста, једина нано, Не тражим да ме светујеш благо, Нит’ да ми рекнеш: ћерко, нит рано, Куни ме, псуј ме, колко ти драго. Удри ме мајко, колко ти право, Подигни руке, клонуле што су, Не штеди лице, чупај ми косу, Удри ме мајко, удри ме здраво. Удри ме мајко докле ме траје, Ни писнут нећу, та ко ти пречи, Терај ме црну у туђе краје Р1л две бар ружне реци ми речи!...а Ал мајка ћути, нити се креће, Нити је бије, нити је куне, Та никад више прозборит неће. Мртве јој очи сузама пуне... Стаколце стојн на крају стола Модра је течност у њему била Још и сад стоји подобра пола Другу је полу мајка јој пила. Испила мајка отровна беса, А мртвп ћуте, то је бар знано, Но погле Дану како се стреса, Па онда шану: „разумем нано.ц Мртву је мајку схватити знала; Дограби отров са жуднпм пламом Пламеном жудњом питп је стала — ћ*рај мртве мајке, мртва је пала. Сво село спава, ноћ зору чека, Пит иде пос о нит се тера пнр, 11ас пре се песма зачула нека, Одјекпу селом, сад је опет мир...

ША