Дело

— Много.,. Ја и сад имам његова писма.. У њима ми је описао све... Ево их. И Јово отвори малу шкрабију , па из ње извади читав свежањ писама. — Хоћеш ли ми их дати ? — запитах ја. — Хоћу, али под условом, да ми их опет повратиш. — Добро. Јз узех сва писма и понесох пх кући. Ту сам их читао... 0, како ми се допадоше , како ли ме дирнуше! Све што је писао била је чиста истина, али истина, која мени као Мостарцу, није била баш најпријатнија... Та истина баш ме је и дирнула, те сам кашње сваписма преписао, па их сад износим да их и други читати могу. Знам, да ће многи пролити сузу за добрим Стевом Бијелићем, па можда и они , који га за живота најнемилостивије прогонише: Но да почнем: Мостар, 28. децембра 18** Драги мој Јово, Ево ме опет у моме миломе Мостару. Ти знаш , да сам морао оставити школу, ма да ми је то било тешко, врло тешко. — јер ми је отац јако ослабио, па не може више да управ.ва радњом... Сад га дакле ја морам замијенити... Добри мој отац! Како ли се обрадовао, кад ме је угледао. Загрлио ме, па л>уби, љуби., а од радости не може да говори... 0, како ми је слатко у очином загрљају ! Нико те, чини ми се, тако загрлити не зна! Осјећаш се некако срећан и блажен, па би најволио , да те никако и не пушћа из тога загрљаја... Дивно је то , Јово, дивно ! — Чујеш, синко, не могу ти казат’ како ми је драго, што си доцГо, — вели он. — Ја сам стар , па не могу впше да радим... Ослабио сам, ођутурумио... Сад ради ти... Млад си, здрав си, ваљан си, — па можеш. Је ли тако ? — Јес, — велим ја. — Ама да радиш добро и поштено. — Хоћу... — Никога да не превариш и нс закинеш, јер што се с ђаволом точе, с ђаволом и оде.