Дело

ЦАРОДЊАК 183 — Тако је. — Е да видим! Кажем ја овијем мојијем комшијама: «бре нека знате, кад дође мој Стево, све ће вас у тикву саћерати. ја ..* Е, па немој да се стидиш својих ријочи. — Не бој се И тако ми је предао радњу, па га то жестоко располо жило. Једнако трчи од дућана до дућана и хвали ме на сва уста... А зар се можеш томе чудити?... Та он је отац! Него не знаш, како сам добио вољу да радим. Уредићу дућан да не може боље и то ћу јавити муштеријама,.. Кад то свршим, онда ћу мало боље да се упознам са овим нашим момцима и друговима из ране ми младости. Особито ми се допадају ! Болан не био, кад их погледам, чине ми се све сами Обилићи. па ми срце некако пуно... Штета је само , што их нико не подстакне, да још боље раде. Ма да имамо пјевачко друштво и то, у сваком погледу, изврсно друштво, ипак ми се чини, да влада нека чама, неко мртвило. Живот је врло једноличан : устанеш у јутру, обучеш се, поиијеш каву , па онда одеш у дућан и тамо дријемаш по читав дан. Ништа те се не тиче, ни за шта не распитујеш, — нити има ко год што да ти каже — све ти изгледа некако нусто, празно.., Нашим Мостарцима се сваки допада, само ако им се представи као добар и поштен и они га, не знајући зашто, хвале и поштују. Све што је старо, то им се допада, — јер за ново и не знаду, нити се труде да дознаду. У цркву иду, моле се Богу, посте четвере посте, петке и сриједе — и то је све. За нешто веће , узвишеније, да се боре, или тако што, — о томе и не помишљају, јер немају никога, који би им то напоменуо- Добри су Срби и поносе се тиме али зар је то све ? Никога не дирају, никоме се не противе, особито ако је тај моћан и снажан; све, па често и преко воље, слушају не ропћући, не протестирајући ништа... И, опрости ми што сам толико искрен, чини ми се, да је мени пало у дио, да их пренем из овога мртвила. да их оживим, — или једном ријечи. да их препородим. Могу мало по мало да будем и Мостарски Милетић и то ме гони , да радим више. Смио бих се заклети, да ће кроз који мјесец бити све друкчије, — бурније, живље... Почећу најприје са ситницама, док не дође до крупница... И... али нећу сад ништа више да