Дело

НАРОДЊАК 185 И сједосмо за нокакав дугачки сто. Ја сам био у врху .. Тад опет настависмо разговор. — А зар ђевојко не долазе на забаву? — запитах. — Не долазе... Оне се још крију. — Крију ? — Па јакако. Ја се осмјехнух. — Па допада ли вам се то? — запитах. Они се погледаше, али ми не одговорише. Ја наставих: — Знам, да вагл се не може допадати .. А ко је томе крив? — Ми сами... Не само у нас, него још у многим и многим српским крајевима, не полаже се много на изображавање женскиња. А то је гријех. највећи гријех... По моме мишњењу , требало би, да се тако и толико исто подижу школе за женскиње као и за мушке, ако мислимо да напредујемо Тек врло изображене матере, могу нам дати врло васпитане синове, који ће кашње бити на понос и дику читавоме роду Такви синови долазиће у школу спремни, са чврстим темељом , а не неспремни као сада кад у школи почињу све из почетка, па и тај теме.н често је пута слаб, врло слаб. . — Тако је! Тако је! — веле сви, па ме једнако нуткају да пијем и у по гласа разговарају се један с другијем и хвале ме. То ме је осоколило, те сам се подигао и напио здравицу свима оним младићима, који раде у пјевачком друштву, а лијепим начином укорих оне, који не раде. Разлагао сам од колике је важности но нас једно овако друштво п они су све слушали и повлађивали ми. Неки су ми чак и пљескали, а неки ме почели грлити и њубити. А особито ме је спопао један, па ми не да да се макнем од њега... Име му је Перо .. Био је некада мој школски друг, али је врло добар и ваљан млади(1. Србин је као и ја. Изгледа ми и врло искрен, а ти знаш како ми се искрени људи увијек допадају. Одмах сам га заволио и по свој прилици, он ће ми бити од сада оно, што си ми прије био ти. Гледаћу, да се н данас видим с њиме и да се разговорим. Наћераћу га да мало више чита, јер, како ми се чини, није баш начитан, — као ни други наши момпи.