Дело

НАРОДЊАК 193 да све, што ја предложим, мора бити и добро и паметно и поштено, па се због тога нису размишљали ни устезали, да ми све одобре. Не знаш, како сам са осјећао срећан у тај мах. Чинило ми се, да нико срећнији од мене нема... Није шала, болан брајко колико сам сањао и желео, да ја будем тај, који ће препородити наше Мостарце и гле — све ми иде као намазано. И од радости, ја сам те вечери много пио. Право да ти кажем, ни сам не знам, или сам сам дошао кући, или су ме донијели, тек кад сам се пробудио, лежао сам у своме душеку потпуно обучен — у кундурама... Па ипак нијесам данас мамурао, него сам шта више, врло весео и расположен и лак као птица. Расположен сам тим више, што је сјутра неђежа, па ћу моћи да видим њу. Не знаш како сам је се зажелио. Чини ми се, као да од прошле неђел>е има Бог зна колико времена. Ох, брате, једва чекам, да јој и опет видим дивне очи и чујем слатки, слатки глас. Прими братски поздрав. Стево Драги Јово, Мостар, 30. јануара. И дошла је неђежа. Рано, врло рано сам се пробудио. Нијесам могао да спавам читаву ноћ. Једнако ми се врзло по памети то : да ћу је виђети е да ћу, можда, с њоме говорити. Замишњао сам, како ћу се понашати, кад дођем до врата. Мислио сам: да окренем баш под мостарску, — да јој се јавим — па шта буде. И сам сам себи представљао, како ће моје ријечи на њу утјецати, како ће се осмјејкивати и одговарати на њих. Баш кад сам изишао у чаршију, дочека ме Перо. — Шта је теби, па си уранио? — Па .. тако... Он ме погледа некако чудновато. — Чини ми се, да си нешто веселији данас, — рече. — Као и обично, одговорих. Дело XIV 13