Дело

198 Д Е Д 0 брава и виче; да мој говор није «Фактичан”, „интелигентан” и „патронски.” Но, то им није помогло. Скупштинари почеше да им одговарају на њихове псовке, из почетка лакше, а кашње све јаче и јаче и најпошље дође до густа. Станиша се нађе у чуду, па вјешто измаче и утечег заборавивши капу и амрелу, — те скупштинари , задовољени тиме, изабраше за пресједника Лазу Драговића и још неколико млађих људи... Као да сам круну задобио, тако сам се обвеселио овоме нашем успјеху. Сад ћу још вољније, још боље и одушевљеније радити на аопштој" ствари, — само да не заостанемо за другим мјестима српским. Да си ми здрав и жив. Стево. Мостар, 16. Фебруар, Мили мој Јово, У Мостару је сад читава хука, бука. Онај тихи и мирни живот постао је сад буран; они благи и мирни људи жестоко се промијенили, па постали одважни, дрски, радини и агитатори. Сад се већ створиле и партије, што је у нас Срба неизбјеживо. Нерадићевци трче и вичу на све нас. Они имају и своја сијела, па ни о чему другом и не говоре, но само о томе: како би нам се могло најжешће осветити. Особито «кад им се винце уљегне у лице”,—тад су чисто сграшни, — готови и да се бију. Оиштину ноеу жестоко су омрзнули, па сад веле, да ни новчића дати неће ни цркви, ни школи , док год њима управљају «1>еца и просјаци.* — Знаћете ви, ко смо ми! — једнако нам довикују. а уз то нас, по обичају, часте псовкама и разним именима. Највеће им је уживање, ако ухвате кога, који би им одобравао, — па га никако не пушћају из својих канџа, него му колико могу вишо, улијевају свога огрова у срце и у душу. Ја никада ни помислити нијесам могао , да ће бити оволико дрски и да ће се моћи оволико опирати.