Дело

52 Д Е Л 0 Седајући на диван покрај Стрепетова, она подиже на лампи шешир тако, да јој светлост обасја лице, и озбиљним тоном запита Стрепетова: — Па која Вам се моја брошура нарочито не свиди, младићу ? Стрепетов стаде преметати брошуре, мало збуњен блпзином ове лепе, мирисне жене, чија се нога дотицаше ње/ гове ноге. — Ево ова! — прошапута он и с обазривошћу и поштом одмаче се мало у страну. — Ова?... А зашто Вам се она тако не свиди? Еоворите... Говорите без устезања... Нећу се на Вас наљутити! — додаде она, чисто желећи да га охрабри. Али Стрепетов није ни мислио о том, хоће ли се наљутити његова сјајна тетица или неће, и стаде говорити с одушевљењем вернога, с бујношћу коју доноси младост, уверена у корист знања, светлости и широке трпљивости. Он поче ватрено бранити свога омиљеног јунака руске нсторије, Петра Великог, чије су реформе излагане оштрим нападима у брошури лепушкасте ретрогратке, и сам препородитељ бпо називан без церемоније „безумним епилептичаром,44 којн је насилно нзменио природнн пут Русијин. Као идеал, стављао се њему насупрот најмирннји цар Алексије Михаиловић ч уопште сва допетровска Русија с њеним патријархалним животом. Речи Стрепетовљеве дисале су ватреном пскреношћу. ()н се неосетно занео п. заборављајући да је пред њим госпофа из великог света, повнси глас и грмљаше протнву аутора брошуре, не штедећи епитета, сарказама, критике н срцбе. Налактивши се на сто, Валентина је Марковна слушала с онаком пажњом, као што одраслн слушају кочоперну дец\', п. чињаше се, њу није толико занимало оно што говори младић, колико оно како он говори. Таквог искрепог одушевљења она још није имала прнлнке да чује у свом кабинету, п сви они млади н стари људи, који су к њој долазили, ако се дешавало н да се препиру с њом, то је бпвало с оном иогодбеном велнкосветском уљудношћу п с оном равнодушношћу, у којима со огледаше хладпоћа и баналност.