Дело

66 Д Е Л 0 __ Вам „дилувијанци п Правилан суд о Фосилпма, т. ј. да је некада «право море” морало захватати н многе делове садашње суве земље, и да су се том приликом таложили разни слојеви у којима се налазе сахрањени остаци од разних животиња које су у том мору жпвеле, јавља се тек почетком XVI века, али све до почетка нашега века идеје људи који су ова правилна посматрања износили — тако званих „антидилувијанаца” — пролазиле су нечујно. Тумачење Фосила «пластичном силом” и сличним начином држало се истина дуго, али је најзад без икакве нарочите критике, кад је отерало у крајност, само по себи угинуло. Али скоро сви најважнији писци XVII века. и то баш они који су највише учинили да се утврди мисао о органсксм пореклу Фосила, за тим многи, такође зрло важни. писци из XVIII века нису ипак могли да се ослободе сколастичких и црквених идеја свога доба. Сем тога сами „антидилувијанци“ нису могли за оно своје ,,^оре“ изнети никакво природније и схватљивије објашњење, него су махом прибегавали таквим хипотезама, да нам данас изгледају чудноватпјп и од самих „дилувијанаца“; ово с тога, што тада још не беше Геологије. Отуда су у „веку нриродњачкога систематисањаи и фосили истина брнжљиво прибрани марљиво опис-ивани и вешто прецртавани, алп се о правој природи њиховој н о значају им није могло ништа ни увидети ни резоповати све док није, цочетком нашега века, цродрла идеја «оца Геологије” Вернера: да је Земља у току дугих и предугих векова иролазила кроз разне мене, и да су јој при том поједнни делови често потпадали под море и опет постајали сува земља, којом су се ириликом стварале разне «Формацијеи. Тада се утврди, да су фосили остаци животиња и биља, који су живелп пре «садашње Формације,® т. ј. пре него што је расподела између суве земље и мора, у климатским појасима, речним токовима и т. д. била оваква као што је и сада. Овим се завршује предисторија Палеонтологије. Права историја њена ночињо од када се увидело, да се фосили разликују од данашњих типова. Ово се иак није могло увидети простпм скупљањем и оиисивањем Фосила, док се нису иочели упоређивати с облицима из садашње Флоре и Фауне. Па ову мисао дошао је прво велпки Француски природњак Кнвије,