Дело

68 Д Е Л 0 како ]е било много разноликих Фауна и Флора, и како треба сваку за се проучити. Формација доби значај нечега са свим засебног, одрећеног; она је са свих страна била ограничена непролазним револуцијама, и има свој засебан свет. Палеонтологија доби задатак да покаже какав је био свет сваке овакве Формације. Ово је други ступањ у њеном развићу. Била је присно везана с Геологијом, и управо је имала да ради само у правцу који јој ова обележава, т. ј. према њеним потребама — да јој утврђује «карактеристичне Фосиле”. Да постане нека биолошка наука, да се само ослања на Геологију, али да у главном иде упоредо оа Зоологијом и Ботаником, о томе није могло бити ни помена, јер се није допуштало да Флоре и Фауне појединих Формација могу имати макакве ближе везе пзмеђу себе. Али упоредо с развићем СтратиграФИје расло је и познавање појединих палеоФауна и палеоФлора све више. На место оне две три револуције које је Кивије претпоставио хморало се узети много више. У својем значајном делу о фосилним рибама и у својима темењним студијама о фосилним молусцима долази Агасиц до закњучка, да ни једна једита Фела не прелази из једне Формације у другу; према томе излази закључак: да колико год има Формација морало је бити и револуција. Ослањајући се на ове идеје и на многоброЈне своје студије узима за тим Дорбињи да је поменутих резолуција морало бити бар 27, јер је он био у стању разликовати толико етажа, окарактерисаних властитим Фаунама. После овог број Формација п етажа растао је још и даље. Следбепици Кивијеви морали су тако рећи сваким даном узимати све всћи број револуција. Природно је, дакле, да се овоме морала најзад јавити опозиција. Докле ће то одвести, ако се свака мало друкчија геолошка творевина с извеснимЦбројем евојих специјалних тинова схвати одмах као резултатЈјј неко преко целе земље раснрострањене револуцнје?! Колико се пута онда вршило стварање органског света?! При том се иоче поступно све више увн1;атн, да што се више разноликих терена проучава и више Фосила познаје, све се више и таквих налази који пролазе из једне Формацијо у другу. За ово је најбољи пример деоба терцијара, која је поглавпто и основана на томе ко-