Дело

књцжевност 149 слушају ?“ него да су се тако заппталн ученнцн Хрпстовн ио нрестанку буре, — о томе се може сваки уверптн из ./1ук. 8, 25. Да је Хрнстос у околпни Гадарџнској, срео човека, у „коме беху ђаволн од много годнна“. ког .је он н излечио, а пе да је то бпло у гробљу. које се налази између обале генезаретског језера и Хппоса, и о томе се може сваки уверити пз .1ук 8, 26—37. Слика „Бура на мору“, пзносп 30 странпца. Ни из ње није пнсац никакво „цравоученије* плп науку пзвео, што је добро и чннио. У осталом, тто рекох за 4. слнку, важн све и за ову. II. КЊИГА I Г. Плнћ „охрабрен одзпвом" на I књигу својнх „Светлих слика6,на коју се претплатило 154 претплатника, — пздао је н II. књнгу. Као што г. Илпћ у I књизп својпх „Светлих слпка“, није узпмао онакове предмете из новога завета, нз којих бп се дала пзвести што језгровптпјз хрншћанска наука, — оно нешто и што је >зео, није кадар бно обрадити у духу хрншћанском, — тако је исто лоступао и лри пзбору слнка за II. књпгу. У место, да је г. Илић у њима што више уплетао згодне наводе пз св. пнсма, он је у њпма већнном којекакве бесмислице на дугачко и на шпроко опнсивао, или што би рекао Јанков Рапко Драгичевић, у „Јунаку нашег доба“ у .Делу“ 1897. август стр. 208. „замотавао нх у још бесмисленије Форме* због чега му слике н не остављају ннкаквог утнска код чнталаца. А то нпје требадо да буде главни задатак „Светлих слика“. Кад је г. Илић увидио потребу п за наш парод „Светлпх слика“, као што је рекао у огласу за II. књнгу : — — а уверен сам, да и самн делпте мишљење, да је ова врста књижевностп. у садашње доба неопходно потребна нам“, — опда је требао мало друкчије узоре узети 'за њих и обрадитп пх, а не оне, које је узео и као што их је он обрадно. „Садржнпу, вели Јанков Ранко на иоменутом месту — тражи сувремена наука свуда, па п у лепој књнжевности. Реална крнтика ппта се: вредн ли што год, може лн имати корнстн од њега оиај, коме је намењено.* Пре неколико годнна (1874 ) нзншла је у Београду књижица: „Приче о Витлејему“ од др. Макдуфа, с енглеског превела Елодијп Ч. Мијатови,Иа. па каква је разлика између описанпх у њој слнка, које су писане за „младе читаоце“ и слика г. Илнћевпх! Треба н. пр. само ирочптати МакдуФОву слпку: „Прича о жетвп“, па је сравнити са г. Илићевом слнком „Бура на моруц. У оној се описује и узносп „доброта и љубав* Рутпна спрам своје снроте свекрве Ноемнне, због чега ју је богатп Воз узео за жену (што је све основано на св. писму), и њен завршетак, који овако гласи: Драги младн чнтаоцн,