Дело

150 Д Е .1 0 ја бих желео, да сте сви као Рута, онако добри. љубазни, њежни, верни и несебични. Она је жртвовала све за љубав других и љубила је Бога више свега. Видпте, каква јој је велика награда! Молнтва коју је, као што сам вам причао. Воз изговорио кад је први пут сусрео, сад се са свим испунила. Опет је овде наводим: Господ нек награди твоје дело, н нека тп пуно платн Господ Бог пзраиљски под којега крило дошла си да се поверпш!® „Вама може бити неће дати као њојзн, куће, земље н сдуге и богаство; али ако пођете њезнним стопама, оп ће вам дати што је боље од свакога блага — своју мплост и благослов свој.“ А шта се описује у слици г. Илићевој „Бура на мору“? Опнсују се бајадере, које се тобоже покајале, и прпзнале своје грехе. 1. ТРНОВ ВЕНАЦ У овој приповеци — слицп, пзмешано је јеванђелиско иричање ког врло мало има, — са измишљотинама ппшчевнм. Ваљда због њене краткоће — пзносн свега само 9 страница, — у њој је писац по најмање учинио грешака. Г. Илпћ је без пкакве нужде п иовода рекао: „— — На столу Марије (мајке Божпје) одаје, у дому Јовановом, расклопљена је књнга Тораи. Јевреји су пмалп две Торе. Једно се звала НарбГогоћ, (књига у којој су бплп одломцп пз пророчких библичних књига, којп су се чнталн, свако вече по прочитању из Мојсијевих књига), а друга бгћге Тога, табацн Мојсијевпх књига, који су стајали у једном орману на псточној страни њихових спнагога, одакле их је смео узети само старешина зборнице (спнагоге) илп рабпни, дочимје Нарћ1ог-у, која је стајала на другом месту у зборници, могао сваки служитељ зборнице узети н оставитп. Но томе, нпје се могла Тора налазити у Јовановој собп. У осталом, г. Нлић, не само да је — као што рекох — без икакве нужде н повода напоменуо на дотнчном месту „књигу Тору“, за коју мало ко од његовнх читалаца — а рекао бих и он сам - п зна, каква је она књнга, него је он у својнм „Светлпм слнкама“ толико н толпко речи напоменуо н навео, које означују са свим апстрактан појам, без икаквог тумачења, и ако је бпо уверен, да многи чнталац њихов, не ће знати значај њихов. Из прпповетке — слике — ,Трнов вепац“, није ппсац ипкакво „нравоученије* или науку пзвео, што је добро и чинио, јер из онаког прнчања, није никакву науку нн могао нзвести. Да ју је мало друкчије обрадио, могла се и из ње врло лепа хришћапска наука извести. Г. Нлић, могао је с мирном савешћу и не наппсати слику Дрнов венац*, кад у њој осим његовнх нзмпшљотнна, и нема скоро никаквог јеванђелског причања.