Дело

ПРПЧА О МУ1И1 265 Једноуг усред југовпне вреле, Трозш мисли муву салетеле, Тромо мисли, помало н дрема, А не сања шта јој се све спрема. До^е жаба, за шевар се скрпла, Па на муву јурнш учиннла, Стопу и по у впс подскочпла, Око муве шевар поломила, Па је хвата за то лево крпло, Ао муво у зао час тп било. Ал да впдиш снаго моја мила, П1та је мува сада учннила?! Не, не трза буздована свога, Већ се из сна трза несретнога, П’онда цикну неколико пута, Цпкну скоро као риба л>ута, С десним крилом обесно заману. — — А све гледа на коју ће страну. Ал ни жаба не упушта пљена — Та грдна је брате снага њена, И на крају крајева је било, Да када се мува пшчупала, /Каба јој је њено лево крпло, С грозни своји усти прогутала. Авај муг.и да грднога квара, Н за мало. докле око.м трену, Строиошга се јадна са шевара Стропошта се у бару зелену. Њена крвца уз шевар се слила. Рујна крвца траву оросила, Рујна крвца покапала траву .. Вндп мува то добро не значи, ЈГонда барем да сачува главу Све се дубље у шевар завлачи. И најзад се сред мочари скрила, Да је жаба не би опазила.