Дело

310 Д Е Л 0 И дошло је опет ново поколење, Дошле нове мисли, а овлада мнење: Шп роке су јаме, што кроз улаз воде; Одвпши је простор, много је слободе. Кад се улаз стеснп, увпдет је лако, Већма ће се морат да погури свако, Ал ће и гујама онда теже бити, Лакше им је улаз онда заклонпти. — Па сузшпе \глаз, не впде ни неба, Пре су ишли тешко, сад им пузит треба, А у зградц само још је већма тама У срцима њиним још грознија чама. Но јел' гуја мање? Ман’ се брате, мани, Сад их има више но листа на грани, Не може се поднет, онаково стање И поново наста, метеж, очајање, Да ударе натраг, не бп било славно, Од дивњег се стања одучнше давно, Да се напред мора, вндп скоро свако, Напред, напред само, па сад макар како. И опет је дошло ново поколење, Дошле нове мисли, дошло друго мнење, Увидеше од куд опасност им прети, (Покушајп лоши уче нас памети) Мрак је, веле, узрок, мрак им чини квара Где год нма мрака, ту се влага ствара, А у влази часом већ п трулеж ту је, Таман згодно место, где се легу гује. Пронашли су узрок. пре га нпсу знали, Па на пол>е таму бацати су стали Казаћу вам чиме (има у том срама) Карлицама, брате п са лопатама. Најпре беху вредни, пос‘о им се сладп, Ал успеха нема, тако се не ради, И све даље траје оно клето стање, Где успеха нема, ту је очајање.