Дело

ОХ А.1А СЕ ТЕШКО СВЕТ УЧП 1ГАМЕТИ 311 Најзад вичу многи: „Та ово нас слама, Повратпмо прошлост, хајдмо по шумама, Тамо јесте зима, ошгрија је клима Има ц олуја, ал је мање гуја “ П одоше збил>а, нису знали друго, Али нису могли издржати дуго, То су поднет могле, старе дпвље груди Ал не ново доба, нит новији људи. И опет је дошло ново поколење, Дошли нови људи и овлада мнење: Не иде се натраг, али се ни тама Не може изнети баш на лопатама. Па су најзад нашли чак и пута права, Да тек само светлост ноћцу развиТјава. И почеше, Боже да чудна заната, Од јамнце мале начинише врата, А до скора нико што не мога сниват, Прозоре су грдне стали прорезиват. „Признати“ и „мудри“ грдно ли се чуде: „П1та“ ће ово сада наопако да буде, Крај отвора малпх имали смо јада Беше пуно гуја, гуштерова, гада, Па нам нпје доста, не седимо с миром, Но змијама пута отварамо широм... •Будп новпх мисли нису се помели, Не слушају вшне јади их однели, Неће старо стање, друго им се мили, Па су сунцу — широм врата отворили. IIII прој\грн светлост сунчевога зрака, А од оног часа нестало је мрака, Па наскоро за тим трулежи и плеса А за тим и гуја и њихова беса. Неста свега, свега, што сунцу не годп ТТТто не годп сунцу, зраку п слободи. * *