Дело

320 Д Е Л. 0 да је најдепши, пајјуначнији, највреднпјн, најумнијн н најбољега ерда од све деце. Делио је с њнм своје новце, куповао му снјасет поклона у перорезима, књигама са обојеним рнтерским сликама, и другим ситнпцама. На књпгама се могло чнтати: Ђорђу Седле Озберну, Есквајру, од искренога му пријатеља Упљема Добена, што је Ђорђе ирпмао врло милостиво како му п доликује према толиким заслугама. Кад је поручннк Озбери дошао у Ресел Сквер за одлазак у Воксол рећи ће дамама: — Госпођо Седлејева и госпођице, мислим да ће бити мсста и за нашега Добена, којега сам позвао на ручак и у Воксол. II он је тако стндљив. као и Џое. — СтидљпвостГ Ха, ха! — рече на то крупни господин. бацившн ноглед уатдиеиг на Мис Шарнову. — -Јесте; само си ти куд н камо љуикијн — додаде у смеху Озберн. — Нађем га у БедФерду, кад нолажах к вама, кажем му, да је Мис Амалија дошла, и да смо се решили да одемо вечерас у Воксол, и да му је госнођа Седлејева опростнла за разбијену чашу за пунч о детпњем празннку. Сећате лп се, госпо, опога малера пре седам година? — Па преко крмезне свплене хаљине гце Флампнгове — рече доброћудна гђа Седлејева. — 0 Боже, што је то био студенклеп! Нису му нн сестре бозна колико окретпије. Гђа Добеиова бпла је прошле вечери са трима њпма у Хајберн. 0 децо, таквих струкова! — А г. одборник је врло богат. јелге? рече Озберп шеретскп. Мислите лп да једна од оних еестара не бн бнла згодна прилика за мене? — Е, мој шашо! А мислнш лн ти да би нека пошла за гебе, са тако лимунастим лпцем! Баш бих волела видетн : која бн то? — Мојс лпмунасто лице! Чекајте док видите Добена. Та он је трн нута лежао жутицу-грозницу, два пута у Насавн, а једном у С. Киту. — Депо, лепо: али за нас је твоје лпце сасвим жуто, је лн, Ема? — рсче гђа Седлејева. На ту реч Амалија се само насмешп н порумене и, кад се загледа у бледо и интересантно лице Ђорђа Озберна н у његове лепе, црне, коврчаве и сјајне бркове, у-које је н сам ноеилац погледао са не мало задовољства, њеному се срдашцу учпнн: да у свој војсцп Њ. Величанства, па ни у свету, нигде нема таквога лица, као у овога јунака. — Мене се ништа не тиче лице капетана Добена, пити његова неспретност. Само знам, да ћу увек према њему бити добро расположена рече Амалпја тако, што је знала да је он прнјатељ п борац Ђорђев. — Али у служби нема бољега момка, ннти жешћега ОФнцнра, и ако пнје леп баш као Адоннс — рече Ђорђе, па погледа у огледало са много паггеГе. Прн том опази како га Мнс Шарпове очн дрско Фнкснрају, нашто мало поцрвене, а Ревека помислп: Аћ, топ Ђеаи Мопзгеиг! знам где вас тишти! Дукава мала кокета!