Дело

ТГЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 321 Те вечери кад Амалија уђе у салон поцупкујући, у белој муселннској одећи, за освајање у Воксолу, певајући као шева, а свежа као мајска ружа, приђе јој и поклони јој се најнезграпнијим поклоном, који је пкада смртни човек учинио, врло висок, неспретан господин, великих руку, погу н ушију, над којима је била кратко ошишана црна коса, у грозној уноФорми онога времена у самим ширитима и са тророгпм шеширом. То није био нико други, него капетан Уиљем Добен, —ог пешачког пука Њ. Велнчанства, који се срећно курталисао жуте грознице у Задњој Инђији, камо судбина бејаше упутила његов батаљон. док је толико његових .другова жело славу на Полуострву. Он се прцјавио тако плашљивим и тихим куцањем, да га даме на горњем боју нису ни чуле, иначе, верујте, да Мис Амалија не би ни за живу главу ушла невајући у салон. Али баш овај умилни и слаби глас се дубоко уреза у срце капетана Добена! Кад му она пружи своју руку, пре него шго ће је стегнути. он застаде и кроз главу му пролете: — Да ли је могуће! Да ли сте ви оно девојче, у кецељп, тако рећи тек пре неколико дана, кад сам оно разбио чашу за пунч, одмах пошто бејах произведен? Да ли сте ви то она девојчица, коју рекоше да ће узетп Ђорђе? Како дивно сгворење, какву лн крушку ирасе да дохвати! Све му је то пролетело кроз главу пре него што ће стегнуг Амалпјипу руку и скинути свој тророги шешир. Целу је његову нсторију могао већ оштроумни читалац, и ако укратко, видети из последњих страница, од изласка из школе, па до часа, кад нам се опет дала прпјатност видети га. Онај нрезренн бакалин Добеп бпо ]е одборнпк Добен, а одборник Добен бпо је пуковник Добен у лакој коњици ситиској, која се тада иоказивала веома ревносном за одупнрање Фрапцуској ипвазији.. Регимента пуковника Добена, у којој је тада стари Озберн тек бпо капларица, нздржп смотру пред Господаром и Вој водом од Јорка, и одборннк пуковпик буде произведен за витеза. Његов* снн ступи у војску, камо пође н млади Озберн, и то у исти ескадрон. Били су у заиадној Инђпји и Канади, и тек што су се отуда вратилп, а узајамна оданост Добена и Ђорђа Озберна ннје се нп за длаку изменила бнла још од школске клупе. Та чеетита чељад седе за обед одмах. Говорн су о рату и ратној слави, о Бонапарти и дорду Велппгтопу, и о последњнм новпнарским гласовима. Тих славних дана у сваким је новинама бнла по једна победа, п наша два војника гораху од жеље да виде и своЈа имена у листи славних људи, и проклињали су удес који њпхове батаљоне отрже од ноиришта 'готове среће п славе. Мпс Шарпова је уживала у том одушевљеном разговору, алп је Мис Седлејева дрхтала и бледела чим би то чула. Г. Џое исприча неколпко својих прпча о лову на тигрове, аједну завради са Мпс Катлеровом и хирургом Лансом, за столом учинн све усдугс. Ревеки, а сам себи нали и попп не малу количину впна. Дело XVII •21