Дело

322 Д Е Л 0 Он скочп чак те п отвори врата дамама, кад оне нзлажаху, па се врати столу, те окупи чашу за чашом бордовскога, које је искапљивао веома брзо. — Овај сам себи копље ломп — шану Озберн Добену. Најзад ирисне час а и кола за Воксол. VI Г<ЛАВА Воксол. Знам да је арија, коју ја свирам, веома блага (и ако ће доћи врло брзо неколнко страшних глава), те мн ваља замолитн наклонога чнтатеља да се сети, како ми сада говоримо само о породицн Једнога берзанскога спекуланта у Расел Скверу, која се шета, илн доручкује, нлп руча или говори о љубавн п заљубљује се, као што то иде у животу, али без икаквога страснога и чудповатога догађаја, којп ће обележити напредак њнхове љубавп. Ствар стоји овако: Озберн се заљубио у Амалију и иозвао свога давнашњега прнјатеља на ручак н у Воксол. Јосиф се Седле заљубио у Ревеку. Да ли ће је узетп? Ту је сад чвор. Ми би смо моглп ту ствар излагати начином племенитим, илп романтнчним, или лакрдијашким. Рецимо да смо пренели радњу у Грусвнер Сквер, па да та чуда препрнчамо, зар нас не бн нико слушао? Ајде да смо показали како се лорд Јосиф заљубио, а маркиз Озберн постао нераздвојан са леди Амалијом, уз потпуин пристапак војводе, њенога ллемепитога оца. Или рецимо да нам се боље учинило снизЈ1Тп се потпуно, те да смо опнсали шта се догађало у кујни г. Седлеа; како се, иа пример, црии Самбо заљубпо у куварицу (што је н било) и како се ње ради тукао са кочијашем; како су ухватилн покућара у крађи једне овнујске плећке; и како Мис Седлејева (етте с1е сћатђге није хтела без свеће лећи. Све бп то нзазвало много смеха п уживања, и примљено као по.јаве из „живота“. Или ако би смо се на против решили на страхоте, па наместилн да љубавник нове /'етте с1е сћатћге буде лопов по занату, па да оп груне V кућу са својом дружином, убије црнога Самба пред самим његовим господаром и однесе Амалију у спаваћој хаљини, која се неће ослободитп чак нп до треће свеске, лако би нам испало за руком направити причу за коју бп се свакн грозннчаво пнтересовао, преко чијнх бп огњевитих оглавља читалац јурио са душом у носу. Али нека моји читаоци слободно не очекују такву причу, него једну домаћу прнповест н нека се задовоље са главом о Воксолу, која је тако кратка, да би се једва могла назвати главом. Али је то ппак глава, те још како важна. Па зар нема у свачијем животу таквих малих оглављеница, која не пзгледају бозна шта, али нпак престављају цео жпвот скупа?