Дело

ТГЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 323 Уђнмо с тога у кола са овима из Расел Сквера и кренимо се за Гарденс. За ЈоспФа п Мис Шарпову једва има места. Они седе према Амалији и капетану Добену, који су доле, а између ових се укљештио Ђорђе Озберн. Сви су у тим колима мислили да ће Јосиф Ревекп Шарповој то вече понудити прстен. Родитељн се код куће већ измирили са том мишљу и ако је, то нека међу нама остаие, стари г. Седле осећао према својем сину нешто што је врло налик на презирање. Говорио је да му је спн охол, лен, саможпв п млакоња: нпје могао сносити оно његово помодно бечење п слатко се смејао његовим чудноватим, хвалисавпм причама. Женп је рбкао: — Даћу му половпну својега им|ња, а поред тога он ће имати и својега, алп сам тврдо увереп: да ^утра ја, плп ти, пли његова сестра, умремо, да бн он само рекао: .(ЈооЈ 6аЈ!ц1) и ручао као и обично. Не плашпмсејаза њега. Нека узме коју му воља, то јењегова ствар. Амалија пак, као што н личи жеискоме њенога пскуства п темперамента, просто се одушевљавала тиме. Једном илп два пута Џое умало да рече нешто врло значајпо, чему она ћрло радо хтеде обрнути ухо, али се овај дебели младић не могаше паканнтп да из срца извадп ту велпку тајну и, на силно разочарење сестрино, он само добро хукну и окрете се. Ова мистерија је само одржавала забуну п неизвесност у сиротом Амалијином срцу. Ако није са Ревеком говорила о тако делпкатном предмету, за то је бар са гђом Блепкинсоп водпла дуге н поверљиве разговоре, ова нешто накричила собарицн, а ова опет куварицп, а ова, без сумње, свој осталој послузп, те се тако о женндби г. Јоспфи говорнло скоро по целом Расел Скверу. Мњење је госпође Седлејеве било, разуме се, да ће јој се снн понизнти браком сакћерју Једне глумице.— 0 госпо, па мн смо само били бакали, кад смо пошлп за г. С. берзанског деловођу; једва смо имали иет стотина Фуната, а сад смо тако богати — говорила је гђа Бленкинсоп. II Амалија је била тога мншљења. којему се прндружи и доброћудна гђа Седлејева. Господин Седле је био неутралан: — Нека .Јоса узме, коју је њему воља. То пећу да бригам. Ова девојка нема новаца; пије пмада више ни гђа Седлејева. Изгледа ми ваљана и вредна, нека га дотера у ред. Боље она, него кака гарава за госпођу Седлејеву, а с том туце махагонских унучића! Изгледало Је да се Ревеки срећа одасвуда смеши. Она узе Јосифи под руку, као нешто са свим у реду, кад на ручак полажаху; она се посадп на бок до њега у седишту отвореннх кола (а он је бпо прегерапи кицош на том месту, кад бп коње терао); п ако ннко не пзусти реч једну о свадби, изгледало је да су то сви подразумевали. Једино јој је још 1) 0, Боже!