Дело

324 Д Е .1 0 недостајало да је запроси н како је Гевека морала осетитп шго матере иема! Што нема миле, нежне магере, која би ту ствар удесила за десет мпнута п у току малог, деликатног, поверљнвог разговора измамила важно признање из срамежљнвих уста овога младића! Дотле је била дошла ствар, кад су кола прелазила мост у Уесгминстру! У Роајан Гарденс стигоше на време. Кадје додоласти Јосиф силазио са кола, која под њим шкрипаху, свег се окретао радознало за овпм дебелнм госиодином, који се црвенео и нзгледао крупан и снажан преко мере, пдући са Гевеком испод руке. Газуме се да се Ђорђе прнмио старања око Амалије. Изгледао је пун блаженства, као ружа на супцу. — Слушај Добене, имај доброту постарати се за шалове и друге ствари, баш ћеш миого добро учннити Док се он тако са Мпс Седлејевом шеткао, а Јосиф се тискао кроз свет на капији са Гевеком под руком, неститп се Добен задовољно тиме, што је понео шалове, п платио на капији улазнице за све њнх. Он је пшао врло скромно за њпма. Није им хтео кварпти ужпвања. Гевека и Јосиф нису га се ни најмање тнцали. Алн је држао да је Амалнја таман према сјајном Озберну, те је чнсто са неким очпнским задовољством иосматрао, док је срећнн пар, уз Амалијино днвљење, пролазио кроз ходннке. Лако може бити да .је осећао како би п он тако штогод радо новео пспод руке, поред оних шалова (свет се прнсмевао видећп неспретна ОФицира са овим женским терегом), алн Уиљем Добен се врло ретко одавао себичњачкпм рачунима; како би он могао бити незадовољан догод његов нријатељ ужпва. Сушта је истпна да капетан Добен ппје ни главе осврпуо ни на једно од толиких уживања у башти: нп настотину тисућа ламапа што сад нарочито осветљаваху то место, нн на свираче у виолпну са њиховпм тророгнм шешпрпма, којн су пзводнли бајне мелодцје под позлаћеном шкољком на сред башге, ни иа певаче сентимеиталннх комичних балада, који ту ухо наслађаваху, ни на народне игре, у којима поскакпваху једно према другом соскпеуз н соскпеуеззез уз скокове, трескање песницама и смех, ни на сигиал, којим сејављало, да ће се МаЈат 8ацт петн на небо по косом ужету, које иде до звезда, нн на иустињика којн седи још једнако у осветљеној ћелији, нн на тамне стазе, врло удесне за младе љубавнпке, ,нп на крнгле с нивом које разношаху слуге у овечалим лнврејама, нп иа осветљене сеннце, где су се добивала потпупо ировидна парчета од шунака. Он је посио белп кашмирски шал Амалијип, и кад стиже под позлаћену шкољку, у тренутку, када је гђа Салмон певала „Битку код Бородпна“ грозну иесму протнву Корспканскога Пробпсвета, којега тек што беху Гуси испрашилн. Идући даље Добен окуша зунзорити ту арију, кад погледај а иева арију, коју је Амалија Седлејева певала при силаску у трпезарију Насмеја се сам себн, јер је он одиста певао као сова.