Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТПНА 325 Не треба нн казпватн да је наша младеж, овако пар и пар, задала једно другом тврду реч: да се целе венерн не растаје, н ту најсвечанију реч да је одмах после десет мпнута погазила. У Воксолу се друштво баш и разнлазн зато, да се о обеду опет састане н прпча једно другом евоје доживљаје за време растанка. Каквп ли су дожпвљајп Ђорђа Озберна п Мпс АмалпјеУ То ће остатн тајна. Али је поуздано, да су бпли савршено срећни и да су се понашалп сасвим као што ваља, а како се већ од петпаест годпна на овамо састају, њпхово Ше-аАећз није бнла бозна каква новост. Алп, кад се Мнс Ревека Шарпова са својпм кршним другаром пзгубн у једној самотној стази, где је отприлпке једно пет двадесетака парова на псти начин лутало, онда п он п она осетнше да је снтуацпја постала веома делпкатна н критпчна, а Мис Ревека мпшљаше:даје сад или нпкад, куцнуо час, да пзмами ону изјаву, која је већ трепернла на страшљпвнм уснама г. Седлеа. Прво су билп у панорами „Москва*, где један неотесани деран настаде па ногу Мпс Шарповој, те она уз мали врпсак паде на руке г. Седлеу, и тај незпатап случај још увећа нежност п поверење овога џетлмена већ дотле, да јој оиет нсприча неколике своје омпљене прпче из Инђије, сад бар по шестп пут. — Како бнх волела да видпм Инђнју! — рече Ревека. — Волели бисте? — рече Јоспф претерано нежно, н таман дапосле тога тактнчнога пптања поставп много нежније (јер поче грцатп, а Ревекина рука, која је близу срца бпла, могаше већ бројатп грозничаве откуцаје овога органа), кад ах, проклето звоно зазвони за ватромет, те настаде гужва и јурпја, и нашим интересантним љубавннцима ваљаде и сампма поћи камо сви журе. Капетан је Добен намеравао придружитн се својем друштву о обеду, пошто му се забављање у Воксолу не допаде бозна како; али он два пута прође поред сенице, где су се наша два пара састала, п нпко га од њпх не опа.зн. Постављено је било за четворо. Забленутп једно у друго онп ћаскаху врло расположено, и Добен впде да су па њега тако заборавилп, као да га ппкад није ни било на овом свету. — Овде бпх ја бпо само с1е Ггор рече капетан, а тужно у њнх погледа. — Боље ћу учинпти да одем оному пустињаку на разговор. Он се ошета пз ове галаме, ларме и гозбене треске усамљеном путањом, на крај ко.је је жпвео познати усамљенпк у изби од круте хартнје. Заиста, за Добена нпје бпло бозна какво забављање у Воксолу, кад је онако сам бпо, и ја пз искуства знам: да је то најлошији спорт, којн се може наметнутп каквом бећару. Она два пара бејаху потпуно срећна у својој сенпцп, где се веома прпјатно н пнтимно разговарало. Џое је бпо на врху своје славе, наређивао је врло достојанствено слугама, које су около стајале. Правио је сам салату, отварао шампањер, секао нечење пилеће, и појео и поино