Дело

ДВОЈПИ И ТРОЈНИ СВЕЗ 385 Да су други људи били на влади у Италији , Бизмарк би с њима почео да се договара о општем добру. Он је мислио, да су италијански државници још опијени ултра-лпбералнијем францускијем идејама. С тога је употребио друго средство. Имао је као најзгодније, папино питање. Четири дана пошто је Гамбета примио државну управу, отворен је у Берлину нови сабор. У пријестоном говору, којијем је отворен сабор, Бизмарк нијени једном ријечи споменуо пут италијанског краља у Беч, премда се осврнуо на питања, која су имала много мање важности. Говорено је са задовољством о потпуном споразуму са Аустро-Угарском , а о Италији ништа! „Премда су овдје у Берлину“, писао је том прплнком берлински дописник римског Т)ГгШо „службено, послије 20. октобра, рекли посланику Италпје. да 1ез атгз с1е поз атгз зоп1 по8 атгз/, те, другијем ријечима, да пријатељство Италнје са Аустро-Угарском значи у исто врнјеме и ново пријатељство са Њемачком...., пријестони говор и програм спољашње политнке Њемачке у новембру. јасно и одважно порекоше ријечи. које су у октобру изречене у канцеларпји. Није ни ријечи проговорио о Италији! Пјесто о Италијп говорно је о Русији, као о трећем елементу мира н постојаности у Европи. Говорио је о свијем владалачкнјем путовањпма, а заборавио је пут италијанскијех владалаца у Беч. Заборавно је политнчки догафај. којн су свн у Европн, осим непријатеља италијанско-аустријско-њемачког споразума, радосно поздравили, као најважнијп и најсрећнији догафај од 1879. годпне , и за који су пред њеколико недјеља у Берлину говорнлн. да је учињен и за Њемачку! „И ако сам већ п прије знао, да неће бити најлакше са потпунијем споразумом измефу Италије и Њемачке , нијесам нпак никада ни мислпо. да се дотле дотјерало, да велики канцелар ћути о том догафају. Тијем мучањем речено је много.“ Великн дио италијанске штампе по ново је почео да пише о тројном савезу, доводећи га у свезу са краљевијем путовањем у Беч. Еаззедпа 8еШтапа1е овако је писала о томе: „Краљев пут био је први срећнп корак. Али би постао погибао и штета, кад не би био полазном тачком италијанскоДвло XVII 25