Дело

404 Д Е Л 0 Онда, добро! А сад: да дочекамо живи и здрави да се одужиш својој обвези и да те опет вддимо слободна у нашем кругу! — рече Здравко и пружи чашу да се куцну. Окретоше разговор о преводној забавној литератури. Ранко устаде по стоти пут против кварења литерарног укуса. Ја се иросто чудим! — рече он. -—- Или ти људи неће, или збиља ни сами немају укуса! Куд се год окЈзенеш: Октав Феље! Зар је то збиља једини писац што га вреди преводити? Ја сам покушао да читам, па ми се згади! Не гади ми се на њ што он није стилиета или психолог — то му је чак донекле и добро; али он третира теме које нас не могу интересовати. Тај писац има једну ману, једну погрешку која му се не може никад опростити а то је: што код њега нема врлине без племства! Све што је лепо и племенито, што је узвишено до невероватности — то је само код племића. Све друго пада! Не поричем да и племића има племенитих, али има, брате, и других људи тако исто племенитих! И они то, ти наши преводиоци, пружају у преводу и кљукају народ који нема никаквог племства! — Па немој баш гледати ни кроз црне наочаре! — рече Малиша. — Ево, има и Тургењева, и Толстова, па ево и Ига. — Јест, ама узми сразмеру! Зар ти пристајеш да ти се за једну четвртину чиста вина успе у чашу три четвртине воде? Је ли то онда вино? Хоћеш ли ти осетити онај чисти мирис лозовине и ону снагу коју вино производи у човеку? Разуме се да не ћеш. Тако ти Је и у томе. ТПта је вајда од једне Тургеневљеве приче кад имамо поред ње двадесет других од разних шкрабала? Наш је народ млад; струја читања захватила га је и он чита све што му до руке доТ>е. Хоће ли он после десет приповедака, што му узалудно пале машту, прочитати и једанаесту која му износи прави живот човечји. Не ће! Навика је друга природа. Човек не може правити толике скокове! Па то му смета јер не може да одабере добро од рђавог! — рече Сретен.