Дело

408 Д Е Л 0 Господине докторе, ја ночињем да се љутим на вас! Кад хоћу да вас видим,' ја морам да вам пишем. Зар ви мени долазите само онда кад вас позовем? Опростите, г-ђо — рече он поклонивши се — али дужност, посао... — Честитам вам, г. капетане! — Хвала, г-ђо! Она га премери очима од главе до пете. — Лепо вам стоји униФорма! Интересантнији сте него у цивилу. — Али се не осећам онако слободан -— рече . он. Она му попрети прстом. Јест, јест! УниФорма нам не допушта да будемо социјалисте, да се бавимо политиком, да осуђујемо владу... Није за то! УниФорма не може изменити мојих начела. Маните се начела! Седите овде, уза ме, да. разговарамо о паметнијим стварима. Ми, жене не маримо за иолитичаре!... Волим дан и ноћ говорити којешта него један сахат говорити о политици! Ту се човеку не може рачун ухватити, за то и не волемо такве људе! Седите! — Хвала! — рече Сретен и спусти се на један Фотељ крај ње. ч — Боље, реците ми: радите ли. пишете ли тпто год? То ме, видите, випте интересује. Радим, госпођо. — Роман? приповетку? критику? Не, г-ђо, радим онако једну своју ствар, стручну. Пиптем о нашој народној медицини. — А, научнички рад! Популаран. Хоћу да конкуришем код „МатицеУ Ово је намењено ширем кругу. Дакле, моћи ћемо и ми смртни разумети? — За народ и ииптем. — Радите ли одавно ? Од пре неки дан. Али материјал сам већ прибрао. план је готов: сад само треба Физичкога рада, треба присести!