Дело

470 Д Е Л 0 ности да се развнја Ирва је, на протнв , мртва маса задовољних-пнтелегентних жнвотињпца, које лењиво вегетпрају, мирују и кад су сите п кад су гладне, које осећају и радују се, ликују и негодују само онда, кад им то заповеди власт која се поноси својим преступима. Ту мртву масу везују са животом друштва чији су чланови још само бојажљиве наде, да би се могло доћи до удобнијег жпвота, до бржег „авансовања у службн*, ако настане каква промена у владп... Нема сумње да јавнога мњења не може бити нн кад је ннтелигенција партизапска, нити кад је индиФеренгна према питањнма од опште народпог значаја, али бар прва има погодаба да створп какво такво мнење, јер се код ње развија барем дух солидарностп, и ако у ужим групама, а ту солидарност није тешко пренети после и на земљиште опште народних ннтереса. НндиФерентна нак интелигенццја оваплоћење је антисоцијалности и мора се сматраги као шгетнија и од најгроих недостатака партизанства.* Има у овој оцени многих детаља који су тачни, али се нама чнни посматрајући развитак друшгвено-политичког живота у Бугарској са стране н гледајућп на њ очима ненристрасног, али искреног пријатеља бугар ског напретка, да је у целинп нретерано песимистична па, разуме се, и нетачна. Недостаци, које г. Крстев износи у нешто јачнм бојама, нису ретка појава и у других народа, у којих се они сматрају као неизбежни пратиоци пардаментаризма. Можда су у Бутарској они осетнијн с тога, што је у Бугарској парламентариЗам нов и што је већ пролазио кроз разне мене под утицајем прнлпка коЈе су помагале да му се јаче исгакну лоше стране. Кад се пак узме на ум, да уз друге облпке државне управе, на пр. апсолутизам, иду и горе последице, г. Крстев ?ј бн се могао утешитп, што интелигенција није онаква какву бп је он желео, само ако је народна маса здрава и непокварена. У својој строгости г. Крстев иде чак толико далеко да тврди, како у бугарске интелигенције нема свести о дужносгн према друштву, нема развијеног националног осећања чак ни у облику шовиннзма. у коме се оно јавља код некултурних народа. А нама се чинн, судећи по многнм појавама пз новијега доба, да бугарска интелигенција није баш тако чиста од шовинизма, до којега је доводи национално осећање. потхрањивано средњевековним појмовима о сувременим нацпоналним претенсијама, „Строг а пажљив посматрач нашега друштвеног живота — вели г. Крстев — дуго би се колебао пре него шго би се решио тврдити да има бугарског народа. 11 доиста оно што ми састављамо може да буде врло добар конгломерат од индивидуа, једна геограФска, етнограФска, па чак и адмипнстратпвна целнна, али то не може да буде народ, јер му недостају за то све потребне погодбе.“ Писац заборавља, кад овако строго пресуђује, да интелигенцију треба двојити од народа, од масе, на којој почпва држава. Може ннтелигенција и бнтп онаква, какву је преставља г. Крстев па да му опет ова оцена не буде тачна, ако је народна маса здрава п непокварена. Алп се нама чинн — овде то опет понављамо — да је г. Крстев