Дело

КЊНЖЕВНОСТ 471 недостатке система владавпне којн су се смењпвали у Бугарској пренео на сву интелигенцпју, која мора, као п свуда, повућп на своја леђа добар део, али не н сву кривицу, што се у Бугарској није могла одомаћитп владавина која не бн давала маха да се развију овп недостаци. „Не бпх имао смелости, вели г. Крстев, да избројцм сва зла... Мислим на презпрање закона и човекове личностп, па одсуство савести п на јавно граб.вење свега што је опште. У свакој држави има злорадника, пма преступиика. Ну кад се не бпх плашпо страшне мисли, бнх поставио оваку антитезу: ниједна друга држава нпје у самој основп тако гнпла, тако развратна, тако грабљпва, тако антисоцпјална... У нас, како почнеш од првога на свршиш с последњим државним служитељем, врше се преступп према народу с пуном свешћу о преступности... Лпчни је пнтерес врховни прпнцпн државне управе. Иравда постоји да' се презире ; закони се ппшу да се газе илп да се употребљују као нечасна оруђа"... II ако је сувпше оштра, ова је оцена у многом тачпа, али се за ова зла не може крнвптп једино интелпгенцпја. Узроцп им нису непо.знати људима којп знају законе што управљају развптком људскпх друшатва и утпцаје под којпма се од ослобођења развијала млада бугарска кнежевнна Г. Крсгев је ватрен родољуб, па би, као искрен пријатељ напретка народног, желео да се б.угарскп народ развије тако, како бн му држава представљала собом пнкарнацнју етпчкпх принципа. II ако је добар зналац етпке, не треба да скреће с ума, да се народи не развпјају ио законнма који су у књигама пзложенн, него да се до тих закона долазп проучавањем нојава у жпвоту народном. Оно што данас доводн г. Крстева до очајања, кад се имају на уму узроци којп су до оваког стања довели, прелазно је, и сви ће тп недостатцн ишчплети, чим нестане узрока њихових, а онн нису у ингелигенцпјп, него се она васппгала под утицајима ко.јн су у њпма имали свој извор. ,Човеку правплна умовања п узвишене душе, вели један Француски публпцпста, улпвају допста право гнушање претеране будалаштпне и нпскости, за које људи могу бптп способни под утпцајем нрилпка ко* јима су окружени; алн ово је осећање чисто само онда, ако .је слободно од два порока, очајања п гордости.“ Г. Крстев нпје горд човек , алп се зиди да се ппје умео ослободпти очајања, које најмање прплпчп човеку његове смелости. А то нпје врлина којом треба да се одлпкују људц. којп хоће да лече друштвене недуге. * Носле кратковременог братпмљења вратила се опет међу Србпма и Бугарима стара затегнутост, која постаје сваким даном све заогагренија. Нема дана да бугарскп листови, чак п они којпма то не лпчи, не донесу какав испад протпв Србпје п српског народа. Чигаоцу, навпкнуту да у бугарскпм листовима налазп само на грдње протпву свега што је срп ско, прпјатно је, кад нађе у озбпљним журналима лрилоге, у којпма се о Србнма не говорп језиком п тоном обнчних полнтичких шпекуланата, каквпх је, на жалост, доста и код Бугара н код Срба. Један је од таквнх