Дело

472 Д Е Л 0 прилога путничка црга. , У БеоградуV) у којој Ст. Бопчев нознат бугарски адвокат н иублнциста описује утиске , које је па њега учинила наша престоница. кад ју је летос походпо. Овом својом путпичком цртом хтео је г. Бопчев да допунн започету сернју „Путем кроз сриске земље“ н да својпм сународницима престави шта је Београд био у прошлости, а какав изгледа у садашњости. Нашн читаоцн, разуме се, не би у овој црти нашли ништа новога, али се мора признати да се г. писац брижљиво старао да о Београду покупи за своје читаоце што вшпе података нз дела, која су му била пристуина. Нас највише интересују утисци. којимајебно подложан за време свога бављења у Београду, н на основу њих створене оцене о нашој престоннци и о Србима. „Не кајем се“, велп писац, објашњујући зашто за толико времена није свратно у Београд, н ако је много пута пролазио поред њега. ,Београд вреди да се види. У Европи ако ако има десетих живонисних градова, који очаравају поглед; ако има десегак историјских места, која обиљем знатних псторијскнх догађаја изазивају у уму рој мисли; ако има десетак радова, у којнма тако јако пада у очи разноврсност типова, племена, цивилизација култура — а један је од тих градова и Београд.* Више. од двадесет година није био ппсац у Београду, и сад прво што му је, као Бугарину, пало у очн, при доласку из Европе, то је да и овде мирише на исток, да се већ осећа као међу својпма. ,Београд тн није туђ; он већ није туђина.а Ирво истиче велику сличност језика, која чпнн да Бугарин врло лако разуме Србина, само ако говори полако „Ова је околност п послужила као повод обема владама да се свака служп својим језиком у нисмима која једна другој упућују. Чпнп ми се, то се датира од времена, кад је у Софији дошао био као први српски дипломатски агенат генерал Сава Грујић. Председник министарсгва бејаше тада Цапков. Ннкну питање, којпм језиком да се служе у званичној преиисци српска агенција п наша влада. Било је разних пројеката. Нредлагао се Француски као опште усвојен дппломатски језик; — немачки који је бпо добро познат у српској агенцији; руски п т. д. Најзад Цанков даде идеју и Србп је прихватише, да сваки пише својим језиком Тако и би. Данас н погра нпчне власти српске п бугарске и наша агенција у Београду и српска влада пишу свака својим језнком.“ Наш се Језик јако допада г. Бончеву, јер је, по његову мишљењу. пајтечнијп, најглађи и најмелодичнији. ,Ја почех, вели, читати српскп још као дете у родном месту. Доситијеве Басне н остале дела имађаше мој стриц Илнја. Од њега их узимах н читах. Доцније у Цариграду, пре> водећи с Фрапцускога причу о Геновеви, служих се и српским нреводом, који мн беше нспратио, чинп ми се, М. Марпнов, којп беше побегао из медецинске школе и огишао у Београд. После тога читах но некад српске 11) Бвлгарска Сбирка, књ. I стр. 3—25. 1