Дело

БЊИЖЕВНОСТ 473 новннс и журнале... Ето, тако сам ја учно српски. Алп смем да кажем, да, ако п нс говорнм правнлно, разумем доста добро српски језнк.“ Оспм језнка, писцује мила п српска песма, јер га и опа опомиње, кад је у Београду, да није у туђини. „0, та срнска иесма!... Мени се она јако свиђа. Кадјеслушам, чинп ми се, да слушам пеигго сродно , наше , преФињено, очншћено од многих турских п грчких елемената. Откуд ово моје одушевљење за срнску песму? Ја сам је највише слушао од једног рано погубљеног нријатеља... Покојни Светислав Миларов — вечпа му памет — бејаше једап од оних којп је, према српскима, чнстио п бугарске песме. Он је ванредно лепо певао н српске п бугарске песме. Он је, певајући их, уносио у иесму неку детпњу срдачност, меланхолију, а го нисам могао да запазим код других невача.“ На н ношња опомнње пнсца да смо сродни, да смо браћа. „Београдски свет се ие разликује иошњом нн у чем од иашега. II ако се више друштво, мушко и женско, однародило у овом погледу ; и ако ћеге еваког вечера видети на Калемегдану богате тоалете, које тек што су иоручене из Беча или Земуна; н ако ћете у нозоришгу видети најлеппш мушки §гаш1е 1епие и женске тоалете по последњој модп, као, сачувај Боже, и у иас, — опет вам по улицама и у каФанама, у скупштини и на самом Калемегдану неће оку измаћи, пзмеђу осталога, сеоски костим. који вас погсећа иа одело наших Шопова.“ Нисцу се допада обичај, да наше девојке иду на забаве у народној ношњн, па препоручу.је својим земљакињама да се угледају на њих „Сравњен са Софијом, Београд нзгледа веселнјн. пријатнији, безбрижннјн. 3"век вас нрима мнло и предусретљиво. СоФија ми се види, на први поглед, озбпљннја... У осталом, додајем, да о овом пптању не смем да искажем одсудну оцену. Пријатељн који познају боље, кчко се проводи н веселн у Софнји п Београду претпостављају нашу престоннцу... То је ствар личне и спецнјалне оцене! Не могу да знам, колико је у Београду одомаћен жпвот по каФе-шантанпма, којн је добпо већ некакво право грађанства у бугарској престоници. Ну, пријатан утисак прави, што у Београду сваке вечерп велнка множнна света која тражи забаве походи позоришне преставе, које се дају у башти или иде да слуша народна музикална друштва “ „II у Београду, као и у Софији, почео се губитп домаћи живот. Опет јс Србнн остао више демократа, Словеннн, него ли паш Бугарин/ има внше дружељубља н социјалних ннстннката, отворепијп је, бар иа изгледу, на и искренији, али ми се за то види поноситијн, наклоњенији да се хвали, па н да Фантазира... пПо моме разумевању, тој црти, која је у многом погледу лепа, има* да се припише, што странац, кад нутује кроз Србију, пзнесе јаке п пријатве утиске, особито ако је тај странац Француз. Наш је Бугарин на протпв затворен и повучен. на га је тешко изучнти.“