Дело

.'»28 дио НЕКРОЛОЗИ Михаил Архијепископ београдскн и Мптрополпт Србије (ро1(ен 19. августа 182(3. т 5. Фебруара 1898. год.). У ч твртак 5. Фебруара ове године у 12 часова и 10 мин. но подне, цремпнуо је један, неоснорно најви1)енијп преставнпк српскога источнога Православл.а и ненадмашни раднпк, по беспримерној енергији и вредноћи: Архијепиекон п Митрополит Михаил. Мптрополит Мнханл беше један од оних реткнх нзузетака међу јавним посленицима, који у борби за пдеју не малаксавају, не заводе се, него стоје непоколебљиво и у неирплнкама, те храбро дочекују п тешке иосле шце свога рада. По некад и савладан, али ник »д сломљен, у Михаило је остао непреклон до смрти за идеју, сталан у својпм убеђењнма, снергпчан до краја — у извођењу својнх намерл и задатака. Четчри нуне деценпје стајао је он на високом положају и — ретким познавашем и бистрином — пратио сваку појаву народнога живота нашег у разннм правцнма. II 1е четири децениј •, пуне непрекидне борбе за идеје словенск ■, српске и верске, издржао је он бадро и храбро,с пуним самопрегоревашем, н уверешем, да ће рад његов ојачати узајамност код православних Словен » и јединство ннтереса између великог, р>ског, и свога српског народа. Дугогодншша служба његова међу нама оставила је за собом много јаких и значајних успомена Најлепша од ових успомена бпће без сумше та, што је, поред свих потреса бурног д|:Ж1Вног живота, ретки дух п ум Митј ополита Михаила нашао места и времена, да подигне себи најтрајнији од свих споменика, које р\ка човекова подиже. Црквена кшижевност у Србијп могла се на прсте избројати, у време, кад је Митронолит Михаил њеноме олтару посветио своју неисцрнну љубав и неуморну вредноћу. За 13 године својега Архииастирства «.н је издао на свет 51 спис, те је, н ио колпчини и ио каквоћн кшижевнога рада, заслужио да се назове оснивачем нове нрквене књижевности у нашој Отаџбини. Још младо и несређено стање клира у новетку управе његове, изазвало је иојаву 9 снпса, ради упутства свештеним лицима у служби, и 7 списа, у којима је митрополит М ихаил дао народу нашем прву, пнсмену наставу, у овоме веку. Псто тако, и настава у богословском заводу добила је своју си1гему, кад јој је т Михаил пружио 4 уџбеннка, и то у време, када се средњешколска настава изводила свуда без уџбеника (1856 до 1860). — Осим тога, Митроцолит Михаил ј е доиунио бигослужење са 11 спис.1 на словенском језику; штитио своју цркву од нанада католичких, протестантских и социјалистпстичкнх (у 5 списа); ојамао у нас догматпчко стручно познаван.е православне вере са два преводна дела; од њега нам је остало најпосле и два оригинална путописа. Али, највећи део књижевнсга рада Митрополита Михаила припада црквеном бессдништву. Бесе е његов • су издаване иоступно од 1860. г. до данас, н запремају 5 великих томова II неколнко мањих издања. Овај впдни споменик његовога ума и духа стекао му је глас ученога богослова. Али није на томе личном раду заостала његовч литерарна делатност. Он је давао импулса многима у писању, будио интерес за дрквену проевету, кретао рад на тои пол.у код свију оннх, који беху лабави у вољи, помагао, по могућству? свако новије издање црквених списа; жнвн интерес његов ишао је дотле, да је, поред многих својих службених нослова, многе (аставе и у рукопису читао. Знатан, као иоглавар цркве; велики, као поср.дник међу Словенима; неуморан, као црквени радник; знаменит, као трудбеник на црквеној књнжевности, Митрополит Михаил ће остатд дуго и дуго у успоменн својих наследника и еународ,ника. -ј- Милутин Гарашанин. Нлијц се Гарашанпну родно син Милутин 10 Фебруара 1843 г.» ине. То је било мало после онога полнтичкога прелома 1812 године, којим је у земљи иобедила струја пријатеља његових и започела се владавс.н » која* је после трајал I све до светоандрејеке скуиштине. По ширини н дубини свога ржавнмчкога ума Илија је можда био најбољи представннк многих добрих стран I те српске саветнпчке олнгархнје, а свакојако ј- дна од најкр ннијих личности у ондашњем друштву срнском. Он је свога Милутина, према тадашњим господским погледима, школовао најпре^код куће па га даде у београдску гимназију и, свега годину дана, на велику школу, те га, млада, посла у Нариз на лицеј (1860) н нолитехнику (1863 . Свршив то (1865), ступио је, као артиљериски нотпоручник, у артиљериску школу у Месу, па се тек 1868 године вратио у отаџбину. Тих осам година жнвљења и учења у Француској, и то у нарочитим друштвенпм круговима, имало је без сумње великога \тнцаја на Мнл \ тина Гарашаннна. Што је као син онаке го. подске к\ ће већ, јамачно, пмао у себи, зхорало се тамо појачатп: тежња за углађеним, за одличним; а друштвено-политичке идеје другога Францускога империјализма избнле су кроз Гарашанина више пута у сриском политнчком животу после 188() године. Али кад се млади Гарашанин вратио кући, нашао је много промењено. Светоандрејска скупштпна са својпм последидама беше оборила српску олигархију, те се наставн кнезМилошев спстем који не даваше да се између владаоца и масе народне створи икака друштвена сила. Остаци разбијене олигархије прибише се уз старога свога еатрудника ц служитеља — бирократизам, те, како тако, продужише себи век под другом владом кнеза Михаила. А од 1868 до 1*80 би још ц горе: завлада стање које се, не само