Дело

530 Д Е Л 0 За то је онако нејасан утисак изазвао у политичким круговпма глас из Нариза: да је тамо Милутин Гаратанин умро у 9 и по часова ноћу у очи дана кад је он ире толико година суделовао прокламовању нове краљевине српске. -ј- Велимир Тодоровић. — У Минхену је умро Србин Велимир ТодоровиК, који је оставио све своје огромно имање на просветне и културне установе у Србији, одредивши за извршиоде тестамента Државни Савет у Србпји. Тиме је пок. Тодоровић постао добротвор, чије ће се име вечито спомињати у захвалном сећању у српском народу. Велимир Тодоровић се родио 20 маја 1849 год. у Рајичу, одрастао у Београду, где је и гимназију свршио, а за тим довршио пол>опривредно васпитање у Баденској и на универзитету у Минхену. Целога свога живота и из туђпне интересовао се за Српство и сваком приликом материјално је иомагао, а у самом Минхену је помагао сваке године. -Ј- Ђура Милијашевпћ. — Ненадном смрћу, на дан 27. Феб. о г., уклонио се, после кратког бодовања, из наше средине и одличан просветни и иолитички радник Ђура Милијашевић, проФесор идиректор III. беогр. гимназије, у својој 47. години. Покојник је свој наставнички позив савесно и успешно вршио најпре у негдашњем II. одељ. беогр. богословије, затим у ваљевској и крагујевачкој гимназији, а као наставник и старешина школе у којој га је и смрт затекла оставио је најлепше успомене. Као човек напреднпх идеја и патриотских тежња, усрдно је учествовао у свима нашим јавним пословима за последњих 25 годинама. те не само и својим заслугама помогао политичком успеху радикалне странке и општем просветном и економном напретку Србијипу, — него и много допрпнео буђењу националне свести и ван граница наше краљевине. Одликовао се марљивим радом и као члан многих наших културних удружења и као одборник београдске општине и као посланик наших народних скупштина. Сем публицистичког рада на крагуј. „Развитку", старој „Самоуправи“, „Одјеку14 и „Народу“ било је из његова пера и лепих приложава (обично без потписа) у неким нашим књижевним листовима. Знатнији му је књижевни посао „Географски опис Босне и Херцеговине1* у III, књизи светосавског „Братства“; заједно с проФ. Ђ. Рокнпћем превео је с немачкога Хандлову „Физику“, која се и сад ј потребљава као уџбеник у вишим разредима гимназиским. Још су остали у рукопису ови његови радови: „Лекције из геограФије, за ученике Војне Академпјеа, „Земљопис Балканског Полуосгрва, за IV разр. осн. школа“ и превод неких делова чувене Француске геограФије од Елиза Рекли-а. Нека је овом смерном раднику и часном борцу вечан спомен у народу, чијој је срећи он целога свог, на жалост кратаога, века предано служио. •{• Јосиф Свобода. 1856 — 1898. Смрћу овога музичара Србија је изгубила одличног пријатеља српске песме и неуморног учитеља омладине београдске. Спреман за свој посао као ретко који музичар наш, Свобода је од самога почетка свога рада показао оданост поелу којој нема равне. Овај вредни музичар који се само јављао страној публици својим темељним радовима; који само упознавао стран свет са српским мелодијама; он је учинио у Србији нешто много теже: он је код омладине оживео љубав према божанственој музици, он је неколико покољења приближио овој најлепшој уметности, он је упознавао пуб.тику нашу с инструменталном музиком, која је до његовог доласка у Србију бида доста занемарена и непозната. II као наставник свпрања у 1 београдској гимназијц и као диригенат академског оркестра — Свобода је увек вољно радио свој тежак посао за што му је била најлепша награда љубав његових ученика и поштовање публике београдске. Потпуно заслужно носио је орден св. Саве овај уметник који је дочекао и ту част да предаје музику и Њ. В Краљу Александру I. Смеран, вредан, уљудан — Свобода је код свих познаника и ученика уживао ретко поштовање. Покојник је то у велико заслужио. Свако, ко је видео овога музичара окруженог ученицима како изводи велика и лепа дела музичка, мораоје хвалити и поштовати оваквога учитеља. Захвални ученици с поносом помињу име свог честитог учитеља, којц их је тако лепо упућивао и толико волео! Нека му буде лака земља др) ге домовине! Бог да му душу прости! | Ђорђе Ж. Ђорђевић. — 5 јануара је еахрањен Ђорђе Ж. Ђорђевић, негдашњи проФесор трговачког и менпчнот права у Бел. Школи. Он је сем тога био и члан касационог суда. Био је добар зналац у својој струци, а и писао је у неким нашим правним л истовима. ј Ђорђе П. Радовановић. — Сиромашна наша правна књижевност претрпела је и други губитак смрћу Ђорђа П. Радовановића, члана главне контроле. Пок. Радовановнћ свршио је правне науке код нас, па је наставио у хајделбершком университету. Био је одличан.правник и дуго година је провео у полициској струци. Радиоје доста на правној књижевности. Превео је чувено Бернерово дело Наука о казненом, араву (1870 год.^) Писао је расправе у правном листу Лороти. Биоје члан комисије на пречишћавању зборника, закона и уредаба, од којих је изишла прва свеска, Вечан му споиен!