Дело

ЈУНАК НАШПХ ДАНА 80 — Зар је онај прнстао? — Море, мани нх! Ето да је пристао, док се њоме оженио! — Не би је ја вала после у.зео па да је златна! — Теби је нико не би ни дао! — добаци механџија. — А шта ми вали? — Перушка па да полетиш! Н1та се пачаш у посла која не разумеш? — 0, брате, то нисам знао! — рече онај иза другог стола. — Криво ми за доктора. — Што ти је криво? Сигурно се не Се оженити! Има их на свакн прст по десет. — Та није то, него мени се чини да он није толико себичан! Знаш ли ти кад оно стварасмо нашу заједницу дође п он. Н1то је говорно онда нами... алал му млеко материно! Вели: „тако и тако, браћо! Више ручица — века и снага! Ви треба да се здружите па сву зараду на једно место па онда делите!...м Знаш да је говорио... сама душа! Ја не бих рекао да је он такав себичњак. — Није себичњак! Не мора он бити себичњак кад води свој рачун. Н1та је њега само школовање стало! У Бечу је он учпо, није у Баточини, а то стаје пара! Треба то платити! — Оно... треба... — Е, па!... Хоће да да керку за доктора. Добро! Нека плати! Нема ннгде умешено па обешено! А она, кад постане докторка, хоке слушкињу, хоке куварицу... То није мала ствар!... — Тако је, Бога ми! — Море, људи, маните се ви докторове женидбе! Збринуће он ту бригу и без вас. Него ми реците каки је ово белај са овим снегом! — викну један иза трећег стола што беше баш под самим сахатом. — Каки белај ? — Па ето! Како је пао о Арањђелову-дне никако не спада, него једнако придодаје. Да ми не останемо гладни ове године ? 9 — Овај лупа којешта! — рече Сима. — Како?