Дело

130 Д Е Л 0 одиста Христос оно дпце, које им се по Васкрсу јавило, тражно је, да опипа ребра и руке његове — сви остали апостоли имасп су о томе уве рења — онда је Христос позвао Тому да се увери и исказао .је за тим горње речи, које се посредно односе и на сва остала делања Христова, у која нико није сумњао, јер су постојала стварно. Онај је израз, дакле псказао ауторитет, који је ранијпм делима стекао права да му се верује. А је ли писац ове књиге такав, да се може испоредити са ауторитетом Христовпм, као што би хтео да се и њему верује?! Нп један прави хришћанпн не може пристати на ово, јер се тиме омаловажава висина Христове науке, те и иисац нема дакле нп једнога разлога уза се, да би му ваљало веровати. Ни ми му не верујемо, већ тражимо, као и од сваког смртног човека, егзактне доказе, т* ј. такве, као што су експерименти у физици, хемији и т. д., да се у свако доба п у свакој прплици могу обновити, контролисати и студиратп. Његови лпчнп примери не могу доћи овде, јер се не могу обнављати кад год се хоће; као нп друга слична уверавања његова. II онда шта му остаје? Нпз иекрптпчкнх и неауторитативнпх прнмера без озбиљне вредностн, а којима треба веровати по жељи п пренемагању јеног обпчног, смртног човека који, продајући их по 2 динара, жели да се све растуре, те рашпрп спиритизам уз „скромну1* молбу, да га публика у томе потиомогне! Мп ћемо још одмах прећи на то, да покажемо чптаоцпма како ваља исиитивати по.јаве у евојо.ј околини, а за тим, колико вредиости имају уверавања писца ове књиге. * * * Човеку је, као најсавршенијем створу Божијем, стављена на распољожење сва његова околина — дакле прпрода. Нстине које владају у тој околинн, у природи, Творац-нпје показао човеку, алп му је дао ум, дакле средства и моћи, да их сам истражује. Највише биће, дакле, налази, да је то најбоље средство, да га се човек сећа, да осећајући тежину у пстраживању тпх истпна, цени свемогућност његову и да, откривајућп једну по једну пстнну у природп — што ће рећп закон природин — постепено се прпближава самоме Творцу, т. ј. да п тим несумњивпм п позитивнпм путем долазп до појма о правој велпчннп дела његових баш онда, када му обично веровање постане лабаво. Данас је доба, када се прпрода енергпчније нспптује, што је знак, да је ослабило веровање без Факата; али н писац и све његове присталице треба да знају: да то н е з н а ч и да је ослабпла н вера у Бога, као што то он подмеће пз неразумевања. Испитивања егзактпвх наука лду на то, да открпвајућп једну по једну тајну природпну, прнлазе ближе ,лицу Творца васионе* ц да га прослављају, што је човека обдарпо подобношћу, да се до те виснне уздигне. Природне науке дакле, не војују лротиву Творца свога, оне испитују природу — дело његово — средствима