Дело

132 Д Е Л 0 лредубеђењем, које може нематн, а облчно и нема, у ствари никакве везе са истлнском природом саме појаве (која се тек очекује и тек има да испита), Кад се. дакле, у памети у напред створи убеђење о природи појаве, онда резултат њеног посматрања не може ннкад бпти искрен н пстинит, већ ће одговарати створеном већ предубеђењу о њој. У ову врсту саадају сва иосматрања у књизи „ Живот на другом свету*. Кад се, дакле, од стола у напред о ч е к у ј е да предскаже ово или оно онда човек, приступајући му с тим уверењем, занста ће у покретнма његовнм (за које такође верује да су његовп) читатн слику свога рођеног предубеђења п имати уверења, да му је сто одговорпо па питање! Да је при овоме најважнија ствар иретходно веровање, дакле предубеђење,, тврди и сам ппсац горне књиге, кад прописује да „мнсли треба да су управљење на саму ствар о којој тражите одговора“ (стр. 143.), да „треба удалптн свакога, који у то не верује или је скептик“!.., А према свему овоме, уверавање да се духови кадкад могу и видети, чутп пм непосредан глас и т. д. — то су појаве чијп се узроци неверно саоиштавају мозгу — нз органске несавршености самога лнца, које то опажа илн т. зв. медијума — те се код таквог лица и свест о тим утисцима не ствара пскрена, т. ј. онаква каква би у стварп одговарала пстинском узроку, већ изопаченом. То је управо оно, шго се сасвнм слободно може назвати визијом, халуцинацијом и т. д. А најсвечанијн узвнк пишчев, да су духовп чак п ФОТОграФасанп - тојетекбесмислица, коју, неможе оправдати ни оно позивање на нознатог научника Крукса, којп гај оглед није нзвео (видп студију о том у 2б11пег, ЛУхзбепз. АћћапсП. ВЗ. 3.).') То апсолутно није могуће ни извести — дакле фотограФпсати духове — нп према онакој органнзацији њпховој, како пх писац описује. Јер ако је дух однста ФОтограФисан, онда оно оппсивање духова, што испуњује целу књигу, н и ј е истинито, а ако је опис веран н истинит, она се онакав д у х н е м о ж е ф о т о г р а ф и с а т н. Свакако основне једне неистине има у овој књизи, а то нам налаже, да будемо веома обазриви при разматрању њених навода — један врло јак разлог: да писцу не смемо веровати. * ^ % Сада можемо ступити ближе самој ствари, да поткрепммо горње своје речи и да читаоцима укажемо на најглавннје ствари, које су језгро ове књнге, пошто претходно скинемо неколпко љусака које га замотавају а то на начин — како је иисац све то — — преписао из једне књнге, коју је критика с подсмехом пропратила. Нре свега, писац није на чисто још ни с тим: шта су духови у самој стварц. Кад говори о својој умрлој децп (мир пепелу њихову!), онда I)I) Желели би да писад наведе ориђин. дело г. Сгооскез-а, које је имао ири руци и страну где се о овоме говори!