Дело

ДГУШТВЕНА ХГОННКА 133 су она исто што п анђели (стр. 31. н 121.), а кад .је реч о другнма, онда су они само д у х о в и, у другој пак прилици, дух је псто што и м исао стр. 81.). Наша религија учи, да су анђели бића, душе без тела дакле нематеријални створовн; они се тпме и разлпкују од земаљских створова, који имају тело, дакле су материјални. Нравп спиритисти замишљају духове као нематеријална бића са особинама сасвим разлнчннм од особина којима се одликују телесни створови (види помен. расправу 2б11пег-ову). У овој пак књизи, духовима се приписује да су и онп материјални, да се баве истим нословима којим и људи на земљи (стр. 23. и 28.), да теже за истим пожудама којим и људи на земљн (стр. 97.), да расту телом као и људи живи (стр. 106.), да посе „исте хаљине које су имали н за живота, и да се ове „мехапичио11 стварају на њима (стр. 75.), да се и даље брину о издржавању њихове куће овамо на земљи п о стању своје породице на овоме свету (стр. 83.), да су ватрене патриоте (стр. 83.), да духови „према својој склоности посећују позоришта, концерте. балове и сличне забаве. Ако је био гурман, настојаће да се и тим задовољи....* (стр. 91.), да поједини дух „изгледа као ова или она жнвотиња... Има их којн су пола пас а пола ветар(!) и т. д....л (стр. 94.), да се п духови уз белу недељу љуљају на љуљашкама, трче на велосипедима, а деца играју шапца-лапца.... (стр. 29.). Једино рачуница као да не иде нисцу од руке, т. ј. његовим духовима, јер му један од њнх (ваљда још недорастао) препоручује „да се може искупити молптвом од 130 оченаша сваке вечери по 7“! (стр. 123,). А кад се 130 подели са 7. онда се добнја да то чптање нма трајати 18 дана, али ће му тада остати још 4 оченаша непрочитана; да их сутра дан чита — не сме, јер мора по 7 од један пут, а ако их 19. дана очита 7, онда је пак очитао впше но 130!.... па шта да се ради? Тада ће ваљда „асталче* решнти дилему! Зар су духови тако прецизни у својим саонштавањима? и — цела књига киптп оваким примерпма, којима се очито потврђује матерпјалност духова — управо да и нема скоро никаквих разлпка између овога и онога света. А тако ме учи нагиа религија. Она учи, да је живот тамо у духовним насладама, а не у телесним као овде на земљи, а иисац се уби доказујући да су и тамо телесне и материјалне насладе и само шго још није изнео там. јеловник п разне ценовнике. Ту он не преза чак ни од тога, да код ове очигледне непстине потрже и име Божје и тврди да духови „видећи на земљи разне нграчке нсте и зажеле, и зар бп драги Бог могао ускратитн нм ма и најситнију играчку!“ (стр. 29.). Ово другим речма звачи: да се живот на ономе свету управља према овоме животу на земљи, да је у ствари овај живот главно, јер одавде потпчу идеје, а оно је тамо само копија овога жпвота. То је такође противно учењу наше религије, с тога је овако ппсање арава јерес. Ето таким аргументима писац обмањује свет нод маском утврђпвања иобожности. Може ли црква наша усвојити овакве аргументе, које јој писац носвећује? Нека на ово одговори оно свештено лице, које посећује „сеансе“ пишчеве! — Кад је, дакле, помућен појам