Дело

134 Д Е Л 0 о изгледу и сушташтву духова — оида и остали матернјал, заснован на овако помраченом предубеђењу, свакако да мора битн неозбиљан. Овим је скинута прва љуска са ове књпге. * Друга група нзмншљотнна, којпма обилује ова књижица, бави се неким иојавама у опом свету. Ту се прво говори, да је рај —■ како га он замишља — „четвороугласт*, па је ту и нека река са златннм рибицама, а све је то ограђено зндовпма од драгог камења, а на њима испи сана нмена апостола (само не рече каквом азбуком!), т. ј. тако га дух нзвештава, а писац иде н даље, казује да зна и више но п сам дух-очевидац т. ј. анђео (јер му то прича дете његово, стр. 121), па додаје: „нека нико не замишља да су ово зидови као у нашег каквог града, и да је то драго камење као камење, којега ми на земљи имамо то је сасвим у другом смислу, што жнв човек никаднеможе себи дапрестави" (стр. 122.) Од куда он ово зна, као му ни дух то не саопшгава? У том другом свету се увек види, сунце не залази, па ипак се и тамо разлпкује нсток н запад (стр. 32.); духови и тамо броје време по нашем календару н разликују наше недељне дане (стр. 35.) и ако код њих „никад нема ноћи нн магле пн кпше ни хладноће“ (сгр. 102). Ту се чак и објашњава, за што тамо нема ноћи „јер нема магле ни испаравања те да би та магла нли то испаравање пречило светлост сунца које увек стоји на небу — или над или нод хоризонтом!“ (стр 104.) каодајемагла узрок ноћи и т. д. Усвоји ли се најзад и то, да тамо нема магле, испаравања, кише, што значи: да нема ни воде, јер где ње има, ту има и испаравања и магле н кише — онда за што н како може његова кћер дух т. ј. анђео да „залива лилију, што је данас усадила"? (стр. 23). Ни овде није поштедио славнога Дарвина, који му је као неки трн у оку, н ако од њега није никада и ништа читао (стр. 125). Колико је у томе лакомислен впди се из онога, што је осудио Дарвнна на вечне муке за то, што је он учио(!): „да су сунце, звезде и месец отпаци од земље“....!.... за опо, чега нигде нема у списима његовим. Колико је писац — безазлен! Ако баш хоће да види како се издвајају н развијају небесна теда, нека дође да му покажем физички експерименат у сред бела дана, а ако што у то сумња, нска погледа кроз дурбин на планету Сатурн, његове месеце и прстепове, нека гледа у двојие и сложене звезде и маглине, па ће се уверити и о том делу Свемогућега Творца и тек онда впдети у каквој се мизерној средини креће садржај његове књиге. Овде он не верује тако поуздано, да се Бог кадгод јављао људима јер вели, „о томе се прича* а вороватно је“ (стр. 138). Осим тога, наноди нсколик доказа н јасних примера о томе „да се мора мрети“ (стр. 71.) ц тим уверавањима испунпо је неколико листова ове књиге. За тим теши читаоце, да на оном свету тек наетаје живот са свима оним насладама, које одоше с оном првом љуском, о којој беше речи мало пре.