Дело

6 Д Е .1 0 иутник стави титап преко леђа и обухвати га лшшицама, како ће се добро испрсити, па лаганим кораком пође узбрдицом. Након мало, устави се и окрете се к мору, да се издува. Тако је чинио наизмјенице. Стари носац постатрао га је све већом пажњом. Најзад, кад се примакотне првим кућама, стаде путник и заиита: — Ко има жив од Колнара ? Факин се удари по челу и викну : — Јест, он је!... Тако вам светог Шпиридона, јесте ли ви шјор-Паоло !? — Одговори ми на питање! шапну човјек. ЈГа жив је и отац вам тијор-Иво! Зар не знате!? — Ба! рече путник са изразом, ко ји је могао значити и чуђење и немарност, али ттикако радост. Иа жив је и шјор-Карло, брат вам,. настави носац... Он се оженио подавно, има сина младићка од петнаест шеснаест година. Али није имао више дјеце. А шјор-Иво још је као вук. Он и сад, као и прије педесет година, Фабрикује мастику! Увијек устаје прије зоре! Увијек се богу моли и згрће паре. Ба! учини опет путник... То је добро! А што ради Карло? И Карло има свој дућан. Продаје од свачега помало а живи с оцем, у вашоЈ старој кући? Факин мрдну главом на једну двокатницу са по пет прозора на лицу, коју је путник још од прије посматрао. Један едини прозор на крају горњега ката бјеше освијетљен. Пди преда мном! нареди путник. — Куда? — У кућу! Право у кућу ! — ]\1а... овај... Зар нијесу знали да ћете доћи? Чудим се нтто вас није ттико дочекао! Иди и ћути! рече мрзовољно путник. Али није лако ућуткати нриморског Факина кад се једном .. пусти од крајаЧ Чепукајућп иод бременом, онај настави торокање исттод гласа: