Дело

КТПТГЈКА II БИБЛПОГРАФИ.ЈА 161 буде чптао, чптаће пх с муком, без интереса и — квариће укус и за Форму н за садржину. Рећп ће неко, ја не аргументирам ово тако антп* класично резоноваље; тога молпм у место одговора да прочита једном, дабогме ако може, нисде о којпма је реч; онда ћемо се, мислпм, сложнтп, да ова чувена дела (нзузетке, којих је врло мало, изузимам) у главном пмају вредностн само за специјалисте на класичном пољу. Но и кад бн било онако, како „класнчари“ кажу, овај превод г. Калика био би једна од најгорих књига, што се гимназијским ученицима данас могу дати у руке. Језик је тамо рђав, какав се чинн мн се врло ретко налази; превод киптп погрешкама, често особпто крупннм; објашњења су недовољна, слаба и пуна нетачносги и т. д., а све је ироткано таком аљкавошћу, да је просто за неверовање. Али о томе опширнпје говорпти пнје овде место; за то су „Наставника и „Просв. Гласник*. Чптаоцпма „Дела“ биће довољно да нзнесемо по који драстичннји пример за поменуте мане и да нагласимо остале рђаве стране; ако нпак не будем сасвим кратак, крнвица неће битв до мене. Главна мана језику г. Калпка у томе је, што он врло често преводн текст од речн до речи. задржавајући тако латинизме; уз то има и свакојакпх других. Ево веколико нрнмера. „Не сумњам ни најмање Атиче1) да ће бити врло много оних1) који ће... сматрати* (стр. 6). — „ннкоме се... нпје упнсивало у срамоту, шго је... служио народу за ириказ“ (т. ј. ако би играо пред народом као глумац; 6) — „додавшп: да ако то учини, биће нм предузеће успешно“ (8, а такав је ред речи нир. и на страни 105.: „беше убеђен, да, ако њега себи привуче, бнће му од велике користи*), — „Јер... ужнваше краљевско достојанство, ма да немађаше тај (који? Хтело се рећи „краљевски“) наслов“ (т. ј. титулу краљ. стр. 9). — „Фнлипа човека оне врсте који се називаху Хемеродромп“ (12). — ^Једини Милтијад највеКма наваљпвашеа (12 п чешће). — „што се је у трему... истакла његова слика испред оне нретораа (13) и „А он..., иошто му нож беху отели, шчепа онај пспод пазуха свога прнјатеља“ (48). — „изјавн (т. ј. Темпстокле)... да ће битн.. најбоље да пошљу... људе... да ту ствар пзвиде, а међу тпм да задрже себе (!! м. њега — Темистокла, према лат. бе, које се односи на субјекат главне реченпце) за таоца* (21). — „А сада прпбегох тебп... тражећи твоје ирпјатељство, које ако задобијем, исто Иеш тако на&и у мени добра иријатеља, као што је онај искусио у мени Јаког неариуатеља“ (24). *Код ових се доказало колико је речитост моћннја од поштења* (26). „ Наузанија... сроднике... шаље на дар, желећи да се с тобом опрпјатсљп: 1 21) Интерпукцију и све оетало у цитатима задржава^у даоогме педантно кдко Јв у г. преводиоца. 2) Све што је подвучено ја подвлачим Дело ХУШ 11