Дело

50 Д Е Л 0 је бпдо да се она престрави и у се повуче. Зна се да су Мис Озбернове билп ванреднп криткчари кашмирскога шала, плп маптпла од ружпчасте свнле, н кад је Мпс Турнерова свој преправпла п пурнурно обојпла; и кад је Мпс ПикФордова своју пелерпну од ермелина прекројнла у муф и ноставу. Уверавам вас да све те промене нису могле умаћи очима оне две интелпгентне даме, којс већ сиоменусмо. Алп, впдпте, нма стварн много Фпнпјпх од поставе и сатина, п од све славе Соломунове, и рубља Краљице од Шеба, ствари чија се лепота пзмиче оку многога вештака. Има мплпх а плашљпвпх душнца, које вам цветају, мнре и око услађавају негде у закутку; а лма их велнких као они реФлектори од месннга, који п само сунце замењују. Мнс Седлејева није била од ове носледње врсте, ц ја велим да се прекорачује свака размера, ако се љубичица црта у величини ђорђине. Заиста не. Жпвот младе девојке у родитељском гнезду ие може да има онаква прикључења, на која нолаже право обично јунакиња каквога романа. Замка или метак постпжу маторку ван гнезда, кљусе могу бнтн ван њега, н она то може или пзбсћн или од тога пропасти; али младунцима је веома угодно у неромантичну гнезду на слами н паперју, док п њиховом лету не дође ред. Док се Века Шарпова носнла на својнм сонственим крилима гш провинцијн, провлачећи се кроз свакојаке замке н честаре кљуцајућн успешно и невредно своју храну, Амалија се шћућурила у својем Расел Скверу. Кад би у свет изишла, то бн чинила под вођством старијега. Није се ни могло замислитн да какво зло може снаћи њу или онај пунп топли дом, којн је њу тако одано штитио. Мати јој је пре нодне пмала својих иослова, а после излазила куда, и чинила иријатне посете п пазарила, што је забава, или боље рећи занимање богатих лондонских госпођа. Тата је управљао својим мистериозиим операцијама у Снти, које је место тада било веома живо, док је у' целој Европи беснео рат, кад су новине Соипег пмале десет тисућа нретплатника, кад вам је један дан донео битку код Впторцје, други палеж Москве, или добошарево добовање, којим се објављпвала таква ствар као „Бој код .Типпске, где суделује шест стотина тнсућа људи, тоталан пораз Француза, две стотине тисућа палпх*Два или три нута је стари Седле дошао био кући веома озбиљна изгледа, Није ннкакво чудо : такве су новости потресале сва срца н све берзе у Европн. Дотле је у Расел Скверу н Блумсберију ишло све као да у Европн није ништа поремећено. Повлачење од Липнске нпје ни за длаку ума;Њило об]шке у трпезарији за млађе, и у пет часова је звонило звоно за ручак, као и увек. Не мислим да су Амалији и на ум падали Бријел и Монмнраљ, или да се ма колико интересовала за рат до саме абднкацпје цареве, кад је скрстнла руке и тако се топло и тако захвалцо молила Богу, и бацила се у наручја Ђорђу Озберну тако пскрено да су се свн .зачудплп толикому изливу осећаја. Свршено је дакле, обзнањеп је мир,