Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ таштина 51 и Европа ће данути душом. Корсиканац је збачеп и поручик Озберн неће нћп са својпм батаљоном. Тако је размншљала Амалија. За њу је судбина Европе била у судбини Ђорђа Озберна. Кад је њега мннула опасност, она је запевала „Тебе Бога хвалнм*. Он је њој био Европа њена, њен цар, њен савезни монарх и августјејшп иринац — регент. Уверен сам да је она мислпла: е се велика плумннација и игранка у палатп Лорда Мера у част сједнњених суверена, — давала баш у част Ђорђа Озберна. До сад смо говорилн о убоштву и борби за самоодржање гао о несрећним учитељима бедне Мис Ревеке Шарпове. Сад љубав постаде последња наставпица Мис Амалпји Седлејевој, и чисто је неверица човеку: какав је успех она постпгла под тнм опште примљеннм учитељем. За некнх само петнаест или осамиаест месеци непрекнднога н свакодневнога учења колико је тајана проучила Мис Амалија, које не познадоше пп Мис Вортог.а, ни оне две црноке преко пута, па ни сама Мис Пннкертонова у Чнзвику! Па зацело како би могла која од овнх управитељпца п девојака од доброга гласа? Мис ТГинкертонове и Вортове ова се нежна страст пи дотаћи није могла. Тако исто ја о њнма не смем ни да зуцнем. Истина, Мис Марпја је бпла „ннклоњена“ госноднну Фредерику Августу Болоку члану Фирме Холкер Балок н Болок; алп је то била потпуно часна наклоност. Опа би исто тако пошла и за самога Болока 8ешог-а јер је она бацила око као што бп свака добро васпитана девојка учппнла, на кућу у Парк-Лену, летњиковац у Уимблдену, на дивна колица са два скупоцена велпка коња, на лакеје и четвртину годишњега прихода од личне Фирме Холер и Болок, које су све угодбе бнле престављене у лицу Фредерика Августа. Да се тада знало за цвет од нерапџе (тај дирљиви знак жепске невпностн, који нам донеше Французи, који своје кћери нродају нрн удадбп) лепо бн наша Мпс Марнја натакда спежно бели венац на главу, па се носадпла у кола поред костобонога, старога, ћелавога, прћоноспога Болока 8ешог-а, п носветила све своје лепо биће његовој срећи у потпуној скромности. Само што је стари џентлмен већ био ожењен, те она своју младу оданост поклонн млађему ортаку. 0 мило, рас* цветано цвеће од наранџе! Пре неки дан вндпм Мис Тротерову, (баш је опа била), окићену тобом у колпма за С. Џорџ у Хановер Скверу, а за њом у другнма геља Лорд Матусалем. Како је само стндљиво спустила завесе на својим колпма, јадно јагње! На венчању је зацело бпло половпна кола са Тржишта Таштина Људских. Није била таква љубав она, која је довршила Амалијино васпнтање, те за годину дана од девојчурка начинила свршену девојку, која ће наскоро битн добра жена, кад само угодпи час куцне. Она је зав^жела свим срцем својим младога оФицнра у војсцп Њепа Величанства, са којим смо се мн нешто мало упознали. Можда је од -стране њеннх родптеља бнло врло непаметно што су јој у том ишлн па руку, те је то лпко затуцали том идолатриском н глупом љубављу. Она је о њему прво