Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКНХ ТАШТНПА 55 — Шта се то тиче тебе, илн ма којега другога, дао .ја пли не? — Стпдиш ли се ти тога? — упита Добен. — А с којим ме правом тп, Сер, о том питаш, ;келео бих знатп! рече Ђорђе. — Та ваљда за Бога пећеш тиме рећи да с њом кидаш? — упита Добен зинуо од чуда . — Другим речпма, ти мене ппташ да ли сам ја частан човек? рече Озберн охоло. Је ли тн то намера? 'Ги сн у погоње време према менп, окренуо таквнм тоном, да ја. • . ако то даље будем трпео. — Шта сам ја чннио? Рекао сам ти да си запемарио красну девојку, Ђорђе. Рекао сам ти: кад одеш у град да ндеш к њој, а не у коцкарннцу у С. Џемзу. — Ти би као своје новце назад, чипи ми се — рече Ђорђе подругљиво. — Разуме се; већ сам ти тражио — одговорн Добен. — Али ти о том говорпш с багателнсањем — Не, батали то, Унљеме, опрости — прекпде Ђорђе кајући се. Ти сн ми био стотину пута прпјатељ, знају и Бог и људи. Бар си ме двадесет нут спасао од мојих будалаштина. Кад ми је Кроле, онај из телесне гарде придигао оне паре, ја бих свршио, да није тебе бпло. Прпзнајем да бих. Али немој ме тако грубо нападатп. Ја веома волпм Амалију; обожавам је, и још тако нешто. Не погледај на мене тако љутито. Она је савршенство; знам да је. Алп шта ћеш, некоме се не допада ни добптак, кад се није мало хазардирало. Ђаво да га носи! 'Гек што сам се вратио из Западне Пнђије са батаљоном, па морам мало да дахнем; кад се оженим, тада ћу се већ поправљатн. Хоћу, Бога ми. II знаш, До бене, немој се љутити на мене, а ја ћу тп ндућега месеца датп стотину фуната, јер знам да ћу од тате подоста добити. Потражићу сутра од Хпвитопа осуство, отићпћу у град, иа право Амалији. Е, хоће ли те та задовољити? — Е пе може на тебе човек дуго да се љути, Ђорђе ; а што се новаца тиче, маторо дере, и сам знаш, кад би мени затребало, тн бн са миом поделио п иоследњи шилинг — рече доброћудни капетан. — Бих, Зевса ми. Добене — рече великодушно Ђорђе, п ако му се пикад пи парице није могло наћп у џепу. — Него знаш шта, Ђорђе: ја бих желео да теби изађу те бубице из главе. Да си само гледао од некуда како је изгледала сирота мала Мис Ема. кад ме пре неки дан пптала за тебе, ти би и тај билијар п на њему кугле, све би ти отерао до ђавола Иди, море лоло, утешп је. Напнши јој једно подуже писмо. Учинп ма што, што би је усрећпло. Треба ти само мало добре воље. — Знам ја да ме опа претерано воли — рече поручник са задовољством, и оде да проведе вече са неким сво.јпм красним другарима у трпезарпјп.