Дело

58 Д Е Л 0 је зачудила ове младе госпођице, те су помислпле да ће Ђорђе још неко чудо од ње учинити. Он оде за својпм пословпма у град. Оп изађе, оде у дућан посластпчара у Чарпнг Крос, где се прпхватн сладоледом; затим проба нов мупдир у Пел-Ислу; наврну се у Олд Слотер н потражи капетана Канона, изпгра с њнм једанаест партија биљара, доби од ових осам, н врати се у Расел Сквер по сата задоцппо, али у врло добром расположењу. Али иије тако дошао п стари г. Озберн. Кад се овај џентелмен вратпо из Сптп, н кад су га поздравиле његове кћери и елегантна Мис Вортова, познадоше ове по лнцу му, које је и у много згоднијим приликама било свечано, набрано и жуто преко мере, и ио сажпмању црнпх му обрва да му нешто није најмирније у срцу под белим капутом. Кад ириђе Амалпја да га поздравп, што је обпчно чинила дршћућп јако н са зебњом, он иромрмља нешто у одговор и пенусти пз своје руњаве руке њену ручпцу не стиснувши је, кад му бп пружена. Затим иогледа мргодно у своју старију кћер, која потом тачно разумеде да је оп хтео рећи: ,Откуд на ђавола она овде?“ — те одмах рече: — Ђорђе је у граду, тата. Отишао је до министарства, али ће доћп на ручак. — А, он ; он ли јеР Ја нећу да одлажем свој ручак због њега, Цено — а уз те речи спусти сс овај честити човек у своју засебну наслоњачу, и тада завлада апсолутна тишина у његовом лепом, укусно намештеном салону, а ту тишину једино је узнемправало шумно куиање велпкога часовника из Француске. — Ручак! — грмну г. Озберн. — Још није дошао г. Ђорђе — одговорн слуга. — До ђавола и с њнм, Сер. Јесам ли ја господар у овој кући ? Ручак! — продера се г. Озберн. Амалија задрхта. Друге се три леди бомбардоваху погледнма. Отпоче звонити послушно звоно доле п објављивати ручак. Кад звоњење преста, старешина ове породице стрпа своје ручетине у џепове својега плавога капута са металном дугмади и не чекајући другога иозпва сиђе сам низ степенице, давшн намргођенпм очима знака за остале четирн даме. — Шга ли му је? — нптале су једна другу устајућп и сндазећи за њим. — Мора да државнн папири падају — прошапута Мис Вортова, н тако стрепећи п ћутећи иође ова умукла женска дружпна за својпм вођем мргудом. Ћутећи свак седе на своје место. Он прочита неку молитву тако да пспаде на проклнњање. Кретоше се велике сребрне чпнпје. Амалија се с,рресе, јер је била близу страшнога Озберна, а на тој странп стола никога сем ње ; ту је празнина за Ђорђа. — Супе ? — изговори некако мртвачкн г. Озберн н наслужн велпком кашиком Амалпји п осталима, и за неко време нн беле да прослови. -- Дигнпте Мпс Седлејевој тањнр — рећп ће најзад. — Она не