Дело

ТРЖИШТЕ људскпх ТАШТИНА 59 може супу ; а ни ја. Каква је то супа, Хиксе ? Сутра да отпустим кухара, Џепо. Свршивши своје напомене о супи, он учинн неко.аико таквнх и о риби, исто тако грубо н сатирично, и грдпо је Би.пшгсгет са таквом оходошћу, какво то место н заслужује. Затим опет ућута и попн неколико чаша впна, те је долазио све страшнијим и страшнијим, док журно кудање па врата не показа да долазн Ђорђе, те свн ту мало оживеше. Није могао раннје доћи. Ђенерал Дагије очекивао га у минпстарству. Све једно, а супа, а риба. Дајте му ма што. Не мари он. Све је за њега ванредно, н јагњећина и све друго. Његово је расположење јако одскакало од. очеве суровостп ; он се расприча о ручку на задовољство свију, а нарочито једне, коју не греба нп да вам нменујем, сами је знате. Тек шго су младе ледн појеле номоранку н попиле по чашу випа, чнме се завршивала оскудна гозба у г. Озберна, зачу се снгнал за полазак у салон, н сви устадоше и одоше. Амалија је мислнла да ће Ђорђе сад одмах к њима. Она поче свиратп неке од његових омиљеннх валсова (тек ушлих у моду) на великом клавнру са резаним ногама и кожном павлаком. Али га мала вештакиња не прпвуче. Он се оглушавао њевнм валсовпма; они биваху све слабији и слабнји. Преварена свнрачица устаде иа послетку од огромнога инструмента; н ако њене другарнце одсвнраше неколпко врло звучннх н бриљантннх комада њихова репертоара, она не чу једне једпне ноте, него сеђаше замишљена н на зло слутећи. Никад тако мргоднп поглед старога Озберна ннје на њу крвнички гледао. Он је тако очима својнм пратио по собн, као да је она печему крива. Кад јој нринеше каву, тако се тргла, као да јој је Хпкс донео отрова. Шта значи та тајна што њега нема? Ох, женско, жепско ! Оно храни н негује своје слутње и толико нх воли. као год мати своју осакаћену децу. Суморност на очевом лицу испунила је била неким страховањем Ђорђа Озберна. Како ће сад прп тако пабраннм обрвама и тако јетком пзгледу добптп новаца од њега ? Поче му хвалити впно. Тим се у огпите могло мало поласкати старцу. — Никад не добнвамо такво мадсрско вино у За.џвој Инђпјп, као што је ово твоје, Сер. Кад сте ми пре пеки дан послали од њега. узео мп је пуковннк Хивитоп три боце. — Ама пстина? — рече старн џептлмен.’—Боца ме'кошта по осам шплинга. — Би ли тн, Сер, узео шест гвннеа за туце таквнх ? — насмеја се Ђорђе. — .Тедном од најкрупнпјих големаша у овој краљевинп треба толпко. — Истпна ? Желпм да дође до њих. — Кад је ђенерал Дагије био у Четему, давао је пуковник Хнвптоп доручак, те мн је потражпо тога впна. II ђенералу се веома допало, па је по -