Дело

Г> Е Р 3 Л 87 за чији је онетанак данас незана срећа и несрећа њих много хиљада. Видимо јасно, да битна основа и установе на берзама морају, у гдавноме, бпти свугде нодједнаке . иошто је свугде и циљ бераза један и исти. Но и норед те начелне једноликости оитннх цпљева ипак се у посебним земљама показују у организацији берзе веома уочљиве разлике, чије ћемо главпе одлике размотрити у кратко на нримерима. Највеће енглеске и амернканске берзе — не баш све.алп оне што су најзначајније — имају карактер затворених клубова ко је састављају стручни берзански трговци. Редовно су одвојене берзе за Фондове и берзе за производе, а ове су опет често још подвојене у посебне берзе. Свака од њих чини удружење које управља само собом, које редовно, као корпорација, са.мо доноси одлуку, кога ће примити у евоје друштво зачлана. Посебна места на берзи—онако као што то некад беше опште и као што је још и данас по где где случај еа седиштима у црквама у Немачкој — на.следна су и могу се продаватп. и често сгају веома знатну своту, и само ко је стекао место и ко је примљен у удружење може непосредно учествовати у трговнни на берзи; сви други морају се послужити којим од примљених комисионара — ћгокег — ако желе правити какве иослове на берзи.1) Да би се могло ући у чланство таквога удружења берзанскпх трговаца. мора се не само стећи место , него удружење редовно тражи и да се положи веома знатна кауција, да би онај који правп послове е оним који је ступио у удружење имао и сигурност, да ће он бити у стању испунити све прим.вене обавезе.1 2) Ту је, дакле, берза отворено организована као 1) Тако може у Љујорку до душе свако ући у берзанску дворану, али унутра у дворани постојп амФитоатрална естрада ограђена оградон , где се баве само они берзанскп трговци којима је то допуштено и закључују послове : може ирићи огради и онај ко ужива кредит код којега од тих трговаца те може овоме дати налог за какав посао. У нростор лондонске берзе за Фондове нема пристуиа нико сем онпх Кгокегз-а, комисионара, ц <1еа1ег8-а, трговаца, којп имају допуштење. 2) Или богаташи морају јамчити за њега — тако у Лондону њих двоје са но 500 фун. стер. (10.000 марака) — или он мора депоновати суму у новцу пли хартијама од