Дело

ФГАЊА ИА.1АЦК1Ј 9"> дер ослушкивпо ..гласове народа" у поезији; Хердерови следбеници у тГешкој нридружише поезији и нолитику. Од времена цара ЈосиФа национални је моменат био у Чешкој од највећега значаја: у њему се 111 ргахј концентровала тежња за нрепорођајем. тадашњој политици беху језиковна и национална иптања све. у колико се у ансолутној држави могло говорити о политици. „Колар је, ослањајући се на Хердера . у ватренпм сонетима славио словенску узајамност: тада се уопће сањало о словенском браству. Облик његов и начин како да се оствари. остајаше свакако романтички нејасан. Историско дело Палацкога обележава ирекретну тачку, што је народу приказао његову значајну прошлост. чисто чешко биће би претпостављено словенскому. Промењено расположење још је 184В. Хавличек изразио на необичан начин, узвикнув : ..Чех , не Словенин". Тада је још рад Руеије у прилог ансолутизму припомогао да панславизам ослаби. Још нре 1847. г. Палацки је изрекао. како је онаква држава своју историску улогу одиграла: на њено место стају нове друштвене снаге: народност и јавно мишл.еље. Ово мишљење находимо у „Меморандуму о промени чешкога земал.скога устава" од 184(ћ, дакле у доба. кад се у Немачкој Хеглова левица на основи Фајербахове хуманостн борпла против апсолутне државе, и до Аустрије је допрло , и пред разноврсне народе у Аустрији искрс-ну задатак да стару Аустрију иреобразе у нову. Аисолутизам је показао своју потнуну неиодобност. и најближе је време ускоро припомогло револуцијп. „Апсолутна држава. стара Ауетрија. мисли Палацкп. кад је увела противреФормацију, нспуннла је свој историски задатак. Питање је. може ли како и даље остати Аустри ја ? Шта треба даље да буде Аустрија? Има лн н може лн Аустрија пмати какву идеју (смисао) н коју? На ова пнтања Палацкп одговара: Аустрији вал.а напуститп своју већ негатпвну идеју која се нреживела — противреФормацију и штићење цркве. н те/кнти да оствари иозитивни идеал хуманостп. > том случају нестаје антагоннзма измећу чешке н аустрнске идеје. који је вековнма трајао. V толико ире идеја хуманостн мпрн Чешку с Аустрпјом, што Аустрнја с идеалом хуманостн усваја чешкн пдеал.