Дело

ПОЧЕТЛМ К1-А.ЈЛ 107 се опет за официрима, оним истнма, које је пређе својим хладним иогледпма уираво одбила. Тада ишчезоше светиљке на станнци, тамна ноћ паде, као какав застор испред прозора. Путничка торба мале Грете сроза се са седишта, на којем је лежала, и кад дете пружи за шом р\ ке, опазн, сва блажена, да бомбоне беху јотп ту. „Сад су све моје!“ рече и пожури се да отвори картонски заклопац. „Док дофем у X., све ћу до једне појести; отац нх не сме вндети. Опет ће се наљутити, и мајка ће му морати ваздан придиковати, јер ја — не, нећу му ништа прнчати — не, ни беле — пначе мн неће поклонитп гривну, гривну са змијском главом и сјајнпм очима! Клара ју је пре носила тако радо, али сада имаДедну много лепшу п обоце. сасвим мајушне — са једнп.м једнтим каменом! Ала те блпстају! Клара мора да је већ врло богата, алн ћу п ја једном бити богата, и тада ћу накуповатн лепих стварн, колпко мп душа хоће. Још п сад зарафујем новаца; разуме се да већи део нде увек у штедионицу. Педесет марака већ стоји у књизи — педесет марака!“ „Жели ли и твој отац да се обогатп?“ „Ах, отац!“ н на малом лнцу појавн се израз самоодобравања и нешто презрнвости „Отац пде мајци увек уз нос. Срећа што више немамо нпједнога брага: он би извесно морао ићн на занат, те би остао снромашак. као н сам отац". „А хоћеш ли н тн на позорнпцу? Хоћеш н тн да иеваш у хору ?“ Грета се опет оемехну поносно п затресе главом. „Та ја танцујем! Идем већ од впше година у балетску школу, п господин и госпофа Роланд реклп су баш н мајцн, да ћу посгатн соло балерина! Ја већ и сад могу све — ја сам најбоља. Кад играм у нозојшшту, људн увек гледају за мном, а каткад ми баце на позорнпцу кесу с бомбонама. а једаред и велики венац. И за свако вече добпвам лепих пара; зато ми мајка купи оно што волнм, алп већп део мора. разуме се, у штедионнцу. „Тп, дакле, играш врло радо у позорншту?“ „О заиста — занста! Та то је тако лепо кад публпка гапше. госпофа нас Роланд хвали, п мп добијемо тако много колачаг