Дело

КРНТПКА И БИБЛИОГРЛФИЈА 147 па је баца пешто на Јавни дух“ у Србији, нешго опет, н то поглавито. на свога друга у кабннету сиромаха Јеврема Грујића. „Неповољнп оојјт операција руских на Дунаву, иише он, иритискивао је јавни дух у Србији; уз то оклевање да се пошаље толико пута обећавана новчана помоћ за спрему српске војске бацила је камен снотицања у средиеу српске владе. Мпнистар правде, Јеврем Грујић, положио је пнтање, да ли да се у овим неповољвим прпликама загази у рат. Он је био врло важан и користан члан владе н као добар правник и као вредан радник: био је мудар и обазрив, алн је његова смотреност шпла до плашљивости. због које је он у одлуке владине често уносио оклевање п пеодлучност. Он се бојао, да се руска војска не иоврати преко Дунава, па да нас не оставп саме завађепе с Турцима, као што је за време Кримскога рата била отншла далеко од Дунава“. (стр. 63). — Јадна влада, у којој су оваква гледншта н оваквп разлозп могли да преовладају, оваква страховања да отму маха! Али кад бп се српско јавно мњење, које познаје карактер и особине г Јована Ристића, баш п склоннло да поверује, да је Јеврема Грујпћа глас бно толпко тежак у акцнономе кабинету, који .је носио нме Стевча-Ристић, ипак зато мучно да бн г. Ристић као у првом реду одговорап за тадашњу снољашњу иолитику Србије, могао добнти за се нуну разрешницу! 0 самом другом рату и о ратнпм операцијама, које су за то време изводила разна одељења војске српске, држимо да ће се наћи којн стручан војнпк српски, дорастао позиву да оцени „умпога а недовољно оцењенога, иуковпика г. Александра Протића*. Ми ћемо рећи овде само толико, да колико је нама иознато, стручпа су војна лпца далеко од тога да онако без резерве одобравају и уносе извођење ратних операцнја за време другога српско-турскога рата, као шго то чнни војни саветник г. Јована Гнстпћа! Како је потпнсан мир у Св. Стевану и шта је све у опште односно Балканскога Нолуострва п нонаособ односно Србнје у Св. Стеванском уговору утврђеоо, то је све већ н пре кн.пге г. Рпстнћеве бпло н сувнше добро познато. Пз раније публикације др. Владана Ђорђевића познате су биле и оне опасне намере, којпма се посила Русија ири потпнсу Св. Стеванског уговора, да најзнатнији део земљишта које су српске војске заузеле п у којима живи српски народ, па н самн град Ншп, отргне од Србије п упесе га у пројектовану Велику Бугарску. Нарочито нам пак грешан. Румуннја је Бееарабнју морала вратнтн Руснјн, зато што је та бпла за Руснју и питање частн н пнтање крупних ннтереса. II у свом ннтересу н у ннтересу балканскнх држава, Руснја је морала на ново ностатн прнбрежна дунавска снла. За Бесарабију је, у осталом, Румуннја добнла богату накнаду у Добруџи.