Дело

148 Д Е .1 0 вал»а прибележитн то, да је н но г. 1’истнћевом схватању, очнглсдно, и неоспорно, да одредбе Св. Стеванскога уговора, које се одпосе на Босну и Херцеговину, саме собом утврђују и доказују, да се Гуспја нн у Рајхштату, нити у опште пре Сан-Отевапскога мпра није могла обвезати да нристане на Аустро-Угарску окунацију Босне н Херцеговине, онако како је она 1878 извршена". (стр. 128). Ми смо баш ту недавно пмали прнлнке да искажемо наше мњење о Сан-Стеванском уговору мнра. (Види наше расправе штампане у овоме листу: „Срби н Бугарнм н „ГраФ Андрапш о погодби између Угарске п Аустрије од год. 18(17“). Све његове одредбе Руси.ја је днктирала Турској и Турска је била иринуђена прпмптп нх од речи до речи, опако како је Русија хтела. Алн ииак, као што смо то већ у нашнм поменутнм расправама утврдилн п доказали, Сан- Стеванскн уговор нпје нн нз далека чнст израз руске во.ве, руске традинпоналпе политпке на Балканскоме Полуострву. Диктирајућн погодбе мнра у Сан-Стевану, Руснја је зпа.1а да има другнх, туђинскнх пнтереса, сунротних њезиним пнтересима, у које опа не сме дирати п о чијсм задово.вењу мора воднти рачуна. 11ре свога уласка у рат, као н за време док се рат водио, Руснја је измењнвала мисли, водила нреговоре п са Енглеском п са АустроУгарском, узпмала њнхове жел>е на знање и давала уверавања да ће њп хови интересн остати пеповређени. II тога ради, свесна да нпје кадра до краја извести своју вољу, дати у иуној мерп задовољења својнм пптересима, Русија у Сан-Стевану напушта оно решење Нсгочнога Нитања, коме је ударила била основ Букурешким н Једренским уговорима мира, онда кад није имала да се унравља нн нрема чпјим туђппскнм нптересима, па прнступа другом решењу, подели сФера интереса на Балканскомс Полуосгрву између ње и њезипе супарнице, Аустро-Угарске. СанСгеванска Бугарска са својим аиклавама, које прпвремено, из обзнра према Еиглеској, остају под влашђу Турском, обележава СФеру рускнх интереса на Балканском Полуострву, у чнјим границама Русија жели да одржи свој утнцај или утврди своју власт у оној истој мери, у којој то буде за се тражила н добила Аустро-Угарска на западној страни Балканскога Нолуострва, у земљама које су остале изван руске сФере ннтерсса. Кад се с једне стране нма на уму иоложај Руспје према Јевроип при завршетку руско-турскога рата, кад се тако добнје јасан иојам о жртвама које је, иалазећн се у том положају, Русија морала да ирннесе својим супарницама, и о граиицама у које је она морала да сведе остваривање свога велпког нсточног ирограма; кад се с друге стране не изгубп нз вида, да Србија својим понашањем за врсме руско-турскога рата није могла стећп нрава нн на какве иарочнтс обзире руске — онда ће се тек моћн дати правпчан суд н о одредбама Сан-Стеванског уговора којп се одиосе на нашу Отацбнну, и о нонашању руских представника