Дело

КРИТИКА II БИБ.1Н0ГРАФНЈА 149 •према наЈправичнијим, најнеоспорнијим захтевима Србнјиним у погледу одређивања њених гранпда наспрам нове бугарске кнежевине. Да се добро разумемо овде. Није нама намера, да дајемо исгориску разрешницу руским државницима п дипломатама. који су створи.ш СанСтевански уговор. Руспја је у Сан-Стевану ногрешила, тешко погрешилаПогрешила је ире свега н према себи самој и према балканским народнма, кад се ставила на земљиште иоделе СФере ннтереса са својом аустроугарском супарнидом, нарочито онда, кад није имала никаква озбиљна новода веровати, да ће Аустро-Угарска наићи на ту идеју о иодели СФера. пнтереса, Погрошила је затпм што је, облачећи ту ндеју деобе са Аустро-Угарском у руво надионалног разграничавања између Срба н Бугара, дала себи улогу неправичног судије међу двама братским народима, показала се једноме мајка, а другоме маћеха. Да је Русија у Сан-Стевану остала верна својим традицијама, продужила извршење свога велпког словенског програма на Нстоку јевропскоме, коме је тако славно и тако срећно удареп основ у Једрену 1829 год.; да се она тада, не обзирући се па саможиве освајачке смерове својих противника, показала у својој нравој улози заштитниде, осдободнте.Ђке балканских држава и народа — сва је прилика да бн данас друкче стајале ствари на Балканском Полуострву. Баш и у случају, да се затим у Берлину на Конгресс. извршило ипак све опо нгго је нзвршено, и у том најгорем случају нпти би се створпла могућност, да се Србпја ма п привремено скрене са пута своје народне иолптике п заведе у аустроФилске заблуде, нити бн супарннштво пзмеђу Срба и Бугара ухватило тако дубока корена и добило тако тежак и непомирљив карактер, да се данас у њему мора гледати гдавна и највећа опасност за будућност балканских Словена и у опште читавог Балканског Полуострва. Алн неоспорно је, н да Србија носи сама главну одговорност за положај у којп је Русија доведена у Сан-Стевану, јер је она изазвала рат и увукла у њ Русију пре времеиа, противу њене во.Ђе, и да је она затим нечувеном, беспримерном неувнђавношћу и малодушношћу, пошто је већ једном Руснју у рат увукла, проиустила прнлнку да нзвуче нз рата оне користи, које су се према ситуадији могле извући, учинпти све што се могло учннитн, те да Русији даде н права н повода да о њој п о интереедма којпма је она представник не водн рачуна ! Србијин иоложај у приликама које су настале иза рата, прнликом зак.Ђучивања Сан-Стеванскога мира и носле његова иотпиеа, бнојевпше него очајан. Плодови ненромишљене, лакоумне полнтике, којом је Србнја поведена од како је плануо херцеговачкн устанак н увучена у ратове. сад су били дозрели. Прптешњена нзмеђу руске и аустрнјске сФвре пнтереса, Србија је, после толпких скупих жртава, гледала како се други отимају око њеног драгоценог пародног наслеђа, како је Аустро-Угарека на једиој странп одбнја не само од Дрине н од Лима, него н од Новога Пазара и од Косова, да би себн сачувала слободан пут који водн Вар*