Дело

150 Д Е .1 0 дарској долинн и Солуиу, како с друге стране Русија, у гежњи да држи иа оку ту исту Вардарску доливу, кад је ве може већ заузети солидарпше себе са бугарским најшовинистичкијнм тежњама, одбијајући Србе п од Трна и од Пирота. Како јадио нзгледа Србија, како бедву улогу игра њезин мнинстар сио.Башњих иослова, кад у Бечу н Берлину пада на колена иред гроФОм Андрашијем просећи мплости и благовољења у Аустро-Угарске, обећава .јућп јој своју захвалност, своје ноннзне услуге, баш у оном тренутку кад она Срнству задаје најтежи ударац. окупацијом Босне и Херцеговине. Кно XIII гл. у књнзн г. Ристићевој, нека је само ирочитају поклоннци оне државничке мудрости, која је изазвала и Отворила ту тако звану .акцнону политику“. II ако им још у грудима бије српско срце, ако им је још преостало и нешто мало срнскога осећања и нешго мало здравога разума, одрећи ће се, ми у то не смемода сумњамо, своје тешке заблуде! Па ипак зато ми не осуђујемо, пити можемо да осудимо корак, који је Србија у том дванаестом часу учинила код Аустро-УТарске. Али у исто време томе кораку ми ниги можемо да нризнамо какву заслугу, нити да впдимо у њему неку политичку мудрост нли досстку. Он ,је учињен просто зато што се морало учинити, што пије осгало никаква, аисолутно никаква избора, да се ма шта друго чиин. Сама Русија у осталом, знајући добро да Аустро-Угарска не само има моћи да потисне Србију иза граница које је поставила својој сФерп пнтереса, већ да може, ако само хоће, спречнти свако увећање, сваку гековину Србије, упутила је српске држављане да траже сиоразума са Аустро-Угарском. II шта је био резултаг српекпх молаба, српских дворења код АустроУгарске? Одмах од почетка граж Аидраши је обележио међе аустроугарске сжере интереса, преко којих Србији не да даље на Запад. Русија, која је своју СФеру ингереса обележила била бугарским пменом, опнрала се проширењу Србије ирема Истоку. Енглеска, која је нре свега тражила да Турској сачува што је могуће више земље п тврђе граннце, истакла се најзад као противннца ширењу Србнје према Југу. II све сриске молбе, сва српска уверавања и обећавања, сви уступци на економном пољу, којима је Србија куповала наклоносг моћне суседне монархије, ннсу могле склониги Аусгро-Угарску, да н за длаку понустн у иогледу својнх интереса. Сви нанори срнскога нуномоћника, г. Јов. Рнстића да за Србију задржи ма само Ново Брдо и Гпљан остали су узалудни. Аустро-Угарска је, што се тога тиче, то не греба смести с ума, остала неумитна. Њене услуге према Србији свеле су се на то, да не смета и да својим гласом потпомаже ширење Србнје према Југу п ирсма Пстоку, тамо где се н у границама у којпма се то шпрење ње не тнче, већ се судара са туђим интересима. Да је само н Русија остала тако тврда срца као Аустро-Угарска, сигурно је, да би н она кадра бнла задржати Пирот за Бугаре. II сад је само пигање, кад се зна на какво су се становингге, и из каквпх разлога сгавилн били Руси и у Сан Сте-