Дело

48 Д Е .1 0 Родена Кроле говореио само у његовој грофовнјн, где је то раструбнла г ђа Бјутиница, док се у Лондону у то сумњало, нлн се тому слаба иажња обраћала, пли се чак није ни говорпло отом. Он је лепо живео све на веру. У дуг се бно добро увалпо, што нри паметном маневрнсању може човек на дуже време отезатп, и тако једна сорта људи ио градовима жпви сто иута боље него попеки са гоговим новцем у кеси. Заиста когод прође лондонским улицама, може прстом иоказатн на сваком кораку људе на елегантним коњима, којнма се при пролазу трговци клањају, дају нм кад што затраже, и који живе Бог бп нх знао од чега. Видимо Џека Распикућу како му се коњ впје но Парку, или како је уговео у њсговим ПелМел-колцима. На ручку код њега служе нас у скупоценом иосуђу. Ми се иитамо: — Како је овај почеог1 Како ће свршити? Једном сам баш чуо како Џек вели: — Е, мој бане, па ја чиннм позајмице ио свнм престоницама у Јеврони. Крај ће всћ једном доћи. Али Џек тера своје. Свакому је мило с њим се руковати; свако- се оглушује од прича о његовим прљавштинама, о којима се зуцка, и само вели: како је то добрпчпна, весељак п небрига. Нстина нас гонп да речемо: да је Ревека иошла за таквога човека. У дому му је било свега, сем готових новаца, који му се недостатак врло брзо осетио. Једнога дана, кад је чигао иовине, па дошао на огдас како је: ,Норучиик Озбер постао канетаном купнвши то место, у!се Смпта, који се премешта“, онда је он исказао оно мњење о Амалнјнном драгану, које је решило носету у Расел Скверу. Кад су капетан Роден п жена му хтелп иристуинти капетану Добену да се распитају нотанко о несрећн, која је постигла Ревекпне прнјатеље, капетан је већ био отпшао са лицптацпје, и оии добише обавештења од посреднпка при лицптнрању. — Погледај ове са кукастим носом — рече Ревека, седајући у кола са оном сликом, врло расположена. — Баш изгледају као орловп после борбе. — То не знам. Нисам никад био у боју. То питај Мартингела; он је бпо у Шпанији ађутант ђенералу Блазесу. — Г. Седле је био врло добар старац. Баш ми је жао што је пропао — рече Ревека. Берзанцн су стари банкроти; навпклп су се они на то — одговорн Роден, терајући бнчем јсдному коњу муху са увета. — Да смо купили што год од сребрнога посуђа , Родене — продужи сентнментално жена му. — За онај мали клавир претерано је скупо бнло двадесег и нет гвинеја. Нзбрали смо га за Амалију, кад је дошла пз школе, код Бродвуда. Коштао је само тридесет п нет. — Онај, како му нме, а, Озберн , он ће сад лепо да се курталише